Културни центар

Ова представа је донела прво извођење Бекетовог дела у источној Европи, које није било лишено контроверзи. Продукција је била прво припремана на сцени Београдског драмског позоришта, од 1953. године, када је текст дошао у руке редитељу Василију Поповићу, који ће касније преузети друго име, много познатији алтер его - Павле Угринов. Бекетова анти-драма, која нежно и ведро, без много акције, приказује људску беспомоћност у послератном свету, натопљеном безнађем, нашла се на удару цензуре. Окарактерисана као нихилистичка, представа је у Београдском драмском позоришту забрањена 1954. године. Али, после две године, и несвакидашње упорности аутора да је изведу пред публиком, 1956. је премијерно одиграна на новооснованој камерној сцени Атељеа 212.

Четрнаесто по реду, издање Београдског Ирског фестивала, које се одржава од 12. до 21. марта, у фокусу ове године има опус Семјуела Бекета, чије наслеђе истражује у различитим уметничким сферама, о чему ће такође бити речи у емисији.

О значају Бекета говоре књижевник Мухарем Баздуљ, Јаш Камински, директор Београдског Ирског фестивала, професор Никола Шуица, аутор изложбе посвећене Бекету и Александар Денић, један од уметника који учествује у овој изложби, насловљеној "Опсада у соби", која ће бити отворена 12. марта у Биоскопу Балкан.

После Бекета, у емисији ће бити речи о новом филму "Epic" База Лурмана посвећеном Елвису Прислију, затим о филму Јоакима Трира "Сентиментално васпитање", књизи "Треће царство" Карла Увеа Кнаусгора, новој представи "Утопија" у Новосадском позоришту, као и о лику и делу Алена Гинсберга, поводом стогодишњице његовог рођења.

Уредница емисије Ана Тасић

Аутори рубрика: Марија Ненезић, Ана Тасић, Јована Јанковић, Зорица Којић, Мирољуб Стојановић

Монтажа Милица Живојиновић и Лука Маринчевић

Режија Јован Бачкуља