петак, 27.02.2026, 21:55 -> 11:00
Зашто псујемо
"Властелин, који опсује и осрамоти властеличића, да плати сто перпера, и властеличић, ако опсује властелина, да плати сто перпера и да се бије штаповима. И ако властелин, или властеличић, опсује себра, да плати сто перпера, ако ли себар опсује властелина, или властеличића, да плати сто перпера и да се осмуди. Ко опсује епископа, или калуђера, или попа, да плати сто перпера. Ко се нађе да је убио епископа, или калуђера, или попа, тај да се убије и обеси.“ (Душанов законик, чланови 50, 55 и 95)
Autor:
РТС
Учитељи су и ученици, уметници су и критичари, актери на културној сцени су истовремено и аналитичари те сцене. [ детаљније ]
Од објаве Душановог законика и казни за псовање у 14. веку до Српског рјечника Вука Караџића 1818. године прошло је четири века. У Рјечнику су се нашле многе речи из народног говора које су сматране вулгаризмима те је друго издање Рјечника 1852. штампано без њих. Речи су избрисане али остале су у народном говору, и више од тога, остале су псовке, да трају до данас.
Ново издање Часа анатомије анализира историјат псовки и псовања. Како су настале, како су се одржале и како настају и данас. Псовке нису само групе речи, оне су израз (не)културе једне средине, имају контекстуално и много шире значење. Непожељне и санкционисане у јавном простору, у уметности су често у функцији карактеризације ликова, оних "од крви и меса".
О језику који гради псовке, њиховом значењу и употреби разговарају лингвисти Марија Мандић и Слободан Новокмет
Ауторка и уредница емисије: Марија Ненезић
Режија: Маја Мандић
Коментари