Читај ми!

Метаморфозе: Светозар Цветковић

Светозар Цветковић верује да је глума најбоља од свих професија зато што дозвољава апсолутну слободу.

Његов опус обухвата више од четири деценије рада у позоришту и пред камерама, а уметничку каријеру одликују доследни избори који избегавају површност. Цветковић је од ретких у домаћем глумишту који са једнаком уверљивошћу носи и класику и савремени репертоар, а његова присутност на сцени и екрану увек делује савремено и промишљено.

Глуму је дипломирао 1980. године на Факултету драмских уметности у Београду у класи професорке Огњенке Милићевић. Исте године постао је члан ансамбла позоришта Атеље 212 где је 12 година био и управник. У међувремену је сарађивао са многим позоришним трупама и позориштима у Београду, Загребу, Сплиту, Будви, Новом Саду, Марибору, Љубљани...

Играо је у око 80 дугометражних филмова, ТВ-серија и драма. Неке пројекте радио је и у иностранству.

Глумио је на неколико језика, али Цвеле, како га зову колеге и пријатељи, сјајно глуми и речитим ћутањем. Једна од одлика Цветковићеве глуме је способност да кроз тишину и суздржаност изгради емоционално снажне ликове. Користећи интроспективни приступ гради емоционално затворене, али садржајне и узбудљиве ликове. Тиме се често супротставља стереотипима "јаког" мушког карактера и нуди нијансиранију, хуманију слику савременог човека.

На сцени је посебно упечатљив у тумачењу великих улога класика и савремених писаца – од Чехова до Поле Вогел, од Селенића и Михиза до Биљане Србљановић – али и у сарадњама са редитељима као што су Дејан Мијач, Никита Миливојевић, Томаж Пандур, Томи Јанежич, Борис Лијешевић. Цвелетове улоге у њиховим режијама нису само глумачка остварења, већ и мисаони чинови – покушаји да се кроз ликове промисли време, друштво и криза идентитета. Јер, он у позоришту игра тако што тражи дубљу истину о човеку.

Светозар Цветковић је власник готово свих значајних позоришних и филмских награда, укључујући и Стеријину награду за изузетан допринос нашем позоришту и култури, награду Павле Вуисић за животно дело на филму, али и награду критике за најбољег глумца на филмском фестивалу у Хјустону, за улогу у данском филму У мојој глави.

Његов филмски опус креће се од црног таласа до савремених драма. Посебно се истиче његова сарадња са редитељима Душаном Макавејевим и Милошем Радивојевићем.

Светозар Цветковић је уметник чија каријера одражава доследност, посвећеност и дубоко разумевање уметности. То га чини не само великим глумцем, већ и интелектуалцем који својим радом и ставовима доприноси култури Србије и региона.

аутор и уредник Оливера Милошевић

сниматељ Васко Васовић

монтажа Мирослав Николов

режија Милица Митровић

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом