Временска капсула: Српске средњовековне задужбине у Северној Македонији -Манастир Светог Никите

Простирући се између Скопља и Новог Брда, два најважнија средњовековна града, Скопска Црна Гора је вековима у својим недрима чувала бројне задужбине и тако постала важно национално и духовно средиште српског народа.

На њеним падинама између три села Бањана, Горњана и Чучера, на надморској висини од 565m, краљ Милутин Немањић је изградио диван манастир. Посветио га је ратнику и великомученику Светом Никити.

Пре једног века, чувени енглески археолог Артур Еванс први пут у стручној литератури помиње овај манастир наводећи да се налази у селу Бањанe.

Сачувани византијски извори и живопис потврђују да је овај храм метох манастира Хиландара. О томе сведочи и даровна повеља хиландарском пиргу Хрусија, која није сачувана, али у којој се Свети Никита спомиње као "запустели манастир код Бањана".

Писац и архиепископ српски Данило II у Житију краља Милутина пише да је српски краљ, заузевши византијске територије све до Охрида, Штипа и Велеса, на овом месту недалеко од Скопља затекао запустелу задужбину. Сматра се да је на њеним темељима, у првој деценији 14. века, изградио нови храм и да га је тек по завршетку градње даровао Хиландару.

Од свог оснивања 1300. године више пута је обнављан, последњи пут, пре четири и по деценије. Рестаураторским радовима у куполном делу враћен му је првобитни изглед.

Црква Светог Никите је, током седам векова постојања, три пута осликавана. Професор Миодраг Марковић сматра да је првобитни живопис који је претрпео знатна оштећења настао тек 1324, три године након смрти краља Милутина.

Првобитни храм је осликао солунски сликар Михаило, син Евтихијев, који је своје име забележио на штиту светог ратника Теодора Тирона на јужном зиду цркве...

Емисија је реализована уз благослов Српске православне цркве и Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, благослов Македонске православне цркве ОА и Архиепископа Охридског и Македонског г. Стефана.

Поред материјала који је екипа РТС-а снимила на терену у Северној Македонији, за реализацију емисије коришћен је архивски материјал, форографије и цртежи из Фотодокументације Народног музеја Србије, као и фотографије др Бојана Поповића, др Марке Томић Ђурић, проф. др Татјане Стародубцев, Ђорђа Ђоковића, зографа Зорана Јовановића, проф. др Светлане Смолчић Макуљевић.

Духовне песме Светог Владике Николаја Велимировића и Исаије Србина у извођењу вокалне солисткиње Јоване Бараксадић. У улози монаха је Милош Миловановић. Одабране одломке читао Драган Вучелић.

Аутор и уредник серијала: Светлана Илић

Сценаристи: Светлана Илић, др Бојан Поповић

Извршни продуцент: Светлана Бандић

Главни организатор: Милош Миловановић

Стручни консултант: др Бојан Поповић

Стручни сарадник на терену: Богољуб Нинић

Арт директор и дизајнер серијала: Драган Буловић

Сценограф: Снежана Поповић

Костимограф: Сузана Глигоријевић

Музички уредник: Ана Кулић

Дрон оператери: Јаков Огненовски, Дејан Петковски, Марјан Огненовски

Сниматељ звука: Дамјан Попадић

Дизајнер звука: Срђан Филиповић

Вођа расвете, расветљивач: Ненад Влатковић, Милан Михајловић

Асистенти сниматеља: Саша Тодоровић, Александар Стојковић

Директори фотографије: Милан Илић, Хаџи Владан Мијаиловић

Колор корекција: Никола Станкић

Монтажа: Александра Виријевић Павлек