Добро је, добро је знати... са вером у живот, знање и ритам

У овој емисији сазнаћемо говорићемо о значају когреса и таквих стручних састанака из ове области али и ко су људи и како тамо раде, и осим науке колико је људскости и разумевања са обе стране…. Интересује нас и шта је то што можемо да урадимо да нам, надајмо се, њихова помоћ не затреба… И сигурно ћемо слушати музику јер на овом когресу било је питање да ли је музика уметност или лек за срце. И захвалност проф. др Предрагу Митровићу који долази у студио. Наш гост је специјалиста интерне медицине, кардиолог, запослен на одељењу Ургентне кардиологије у Ургентном центру и Клиници за кардиологију Универзитетског клиничког центра Србије, сада као директор Интерне медицине и начелник Постокоронарног одељења I Ургентне кардиологије у Ургентном центру и Клиници за кардиологију УКЦС. У настави је од 2000. године на Катедри интерне медицине Медицинског факултета Универзитета у Београду, а од 2021. године је у звању редовног професора. Године 1994. био је стипендиста Владе Сједињених Америчких Држава за докторске студије из области генетике. Године 1999. магистрирао је из области кардиологије на Медицинском факултету Универзитета у Беогрду, на тему примене вештачке интелигенције у области кардиологије, а 2006. године је докторирао такође из области кардиологије на Медицинском факултету Универзитета у Беогрду, на тему акутног инфаркта миокарда код оперисаних болесника. Године 2003. био је на усавршавању из области Ургентне кардиологије на Универзитету LaSapienza у Риму. Од 1991. године је стипендиста Републичке фондације за науку и уметност, а 1993. Републичке фондације за развој науке и технике. Од 1994. године је на научним пројектима Министарства за развој науке и технологије Републике Србије.

Године 2002. сертификован је као европски кардиолог од стране Европског удружења кардиолога, а 2003. године постао је Fellow Европског удружења кардиолога. Од 2004. године је Fellow Америчког колеџа кардиолога (најмлађи на територији Србије и Црне Горе). Од 2004. године је такође и професионални члан Америчког удружења за срце. Члан је Радне групе за инвазивну дијагностику и Радне групе за ехокардиографију, као и Радне групе за срчану инсуфицијенцију Европског удружења кардиолога. Такође је и члан Медитеранског удружења кардиолога и кардиохирурга. Био је секретар Удружења кардиолога Србије, Радне групе за срчану инсуфицијенцију Удружења кардиолога Србије, као и вишегодишњи секретар Кардиолошке секције Српског лекарског друштва и придружени секретар часописа "Кардиологија" и "Срце и крвни судови" Српског лекарског друштва. Године 2003. био је члан експертског тима Клинике за кардиологију УКЦС за одређивање клиничких критеријума и методологије за болеснике који су на листама чекања за инвазивну дијагностику у Републици Србији. Редован је члан научних и организационих одбора симпозијума, конгреса и научних скупова кардиолога Србије од 1996. године. Оснивач је и председник "Београдског кардиолошког клуба" од 2015. године. Оснивач је и уреднике међународног кардиолошког часописа "The Journal of Emergency Cardiology". Председник је Удружења коронарних јединица Србије од 2023. године.

Добитник је многих награда и признања. Године 1991. добио је награду "Професор Слободан Крајиновић" Медицинског факултета Универзитета у Београду, за најбољи научно-истраживачки рад из епидемиологије. Године 1995. добитник је друге награде Међународног удружења епидемиолога за научно-истраживачки рад. Године 1998. добио је неколико признање од Међународног библиографског центра из Кембриџа, Енглеска, а због великог броја објављених публикација из области медицинских наука. Године 1999. и 2004. добио је признања Српског лекарског друштва за изузетан допринос на пољу кардиологије. Године 2000. био је први лауреат награде "Професор Дејан Бошковић" Српског лекарског друштва, а такође због изузетног доприноса кардиологији у Србији и Црној Гори. До сада је објавио преко 900 научно-истраживачких радова и одржао више десетина предавања по позиву у земљи и иностранству.

Од 1992. године бави се лечењем и праћењем болесника са хируршком реваскуларизацијом миокарда, а од 2002. године интензивно се бави проучавањем примене музике у лечењу код болесника са болестима срца. Због постигнутих резултата у овој области више пута је похваљиван и награђиван. Одржао је велики број предавања у земљи и иностранству из ове области.

Године 2010. био је суоснивач прве ревије уметничке музике у нашој земљи и на Балкану, под називом "Музика Класика", која је намењена љубитељима уметничке музике и музичким професионалцима. Убрзо након тога био је и суорганизатор музичког фестивала "Музика Класика Light". Овај фестивал представља озвучени сегмент ревије "Музика Класика", који чини циклус концерата који класичну музику афирмише у синтези са другим музичким жанровима. Суоснивач је и доделе годишњих Награда "Музика Класика" за допринос уметничкој музици у текућој години која се већ сваке године додељује. Ова награда осмишљена је као признање домаћим уметницима, ансамблима, фестивалима, издавачима, критичарима, музичким институцијама и медијима, који су у оквиру календарске године оставили најзначајнији траг на домаћој музичкој сцени. Добитник је Признања "Златна значка" Културно-просветне заједнице Србије 2021. године.

Предраг М. Митровић је члан Удружења књижевника Србије од 2018. године и носилац многих активности УКС, чиме даје драгоцен допринос очувању и развоју културе и књижевне традиције на нашим просторима и шире. Године 2006. објавио је свој први роман "Сан ургентне ноћи" која је доживео велики успех и десетине реиздања, а 2009. године свој други роман "Не свиђа ми се да ти буде пријатно". Затим пише књигу "Мали лексикон бола" па онда нове романе "Све је добро што се ургентно сврши" и "Пун пансион" који прати музички компакт-диск са музиком из књиге коју је сам компоновао и одсвирао. У овој емисији прочитаћемо два кратка одломка и са његовим одобрењем и слушати музику коју је компоновао за овај роман.

Предраг М. Митровић је члан Удружења музичара џеза, рока и забавне музике од 1992. године. Године 2023. добитник је Повеље Удружења музичара џеза, рока и забавне музике за допринос развоју музичког стваралаштва и интерпретације. Члан је Светског удружења за музикотерапију, као и Интернационалног удружења за музику и медицину. Добитник је Награда Европског удружења кардиолога за примену музике у лечењу кардиоваскуларних болести 2009. године. Објавио је издање ауторске уметничке музике под називом "Класика Дендија" 2022. године (Музика Класика Sound/Multimedia Music), као и ауторски џез албум "48 минута на Косанчићевом венцу" (Музика Класика Sound/Multimedia Music). Оба издања су компонована и снимљена по стандарду “Здрава музика” квантитативне музикотерапије. Од 1978. године активно се бави алтернативном музиком (најчешће област алтернативног попа). Аутор је и коаутор великог броја песама из ове области и седам званична издања.

Од 1986. године бави се хорским певањем. До сада је певао у Певачком друштву "Мокрањац", "Првом београдском певачком друштву", као и у хору "Браћа Барух" и "Бранко Крсмановић-Обилић". Учесник је преко 140 међународних турнеја и концерата, као и великог броја домаћих наступа. Од 2000. године је и члан хора и студија за духовну музику "Мелоди".

Уредник серијала је Маријана Вук Мрђа, монтажа Слободан Бајкић, редитељ Драгица Гачић