Човек и звер

"Потом рече Бог: да начинимо човјека по својему обличју као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од цијеле земље и од свијех животиња што се мичу по земљи"

Човек је, дакле, према Првој књизи Мојсијевој или књизи Постања, господар над животињама. Али је управо једна животиња, змија, невела првог човека на грех и живот на земљи је почео, у вечитом испаштању грехова, између љубави и мржње, леп и суров. У митолошким представама, бројним цивилизацијским ритуалима, у уметности, у свакодневици од првих пећинским записа до данас, развија се прича о односу човека и животиње. Где је човек, ту је и животиња. Нема уметничке представе без понеке животиње, представља је висока уметност као и популарна култура.

Ново издање Часа анатомије посвећујемо том комплексном односу у којем су животиње биле обожаване, инструментализоване, вољене, прича о том односу је заправо прича о нашој антропоцентричној цивилизацији. Савремена неуронаучна истраживања потврдила су човеково интуитивно знање о емотивном и менталном животу животиња. Кембричка декларација је, на основу тог истраживања које још траје, донета 2012. Закључак је да животиње имају способност интенционалног понашања, доживљавају афективна стања, имају менталне капацитете, речју, свест. У Србији је 2009.године донет Закон о добробити животиња усаглашен са стандардима Европске уније. Такође, савремени човек, са или без знања о свим научним истраживањима о свести животиња, све више времена проводи са њима. Шта су животиње савременом човеку?

О томе у емисији разговарају књижевна критичарка Милена Ђорђијевић и социолог Павле Миленковић

Ауторка и уредница емисије: Марија Ненезић

Ауторка прилога: Јована Јанковић

Режија: Маја Мандић