Успон на чаробни брег

Прошло је 150 година од рођења и 50 година од смрти писца и нобеловца Томаса Мана.

"Ако имам неку жељу у погледу судбине мога дела“, писао је, "онда је то жеља да се о њему каже да је блиско животу, иако познаје смрт".

Ман је о животу писао као мислилац. Идејни аспект његовог целокупног дела преиспитује готово све кључне тачке човекове егзистенције кроз време. Болест, смрт, простор и време, идеју напретка, религије, револуције, телесно и духовно, уметност и живот... Рођен је свега неколико година после завршетка француско-пруског рата када је Европа улазила у своје златно доба, belle epoque слободне мисли и напретка али и епоху декаденције која се завршила Великим ратом. Доласком Хитлера на власт 1933. године Ман је емигрирао и у емиграцији наставио да исписује дела која су заокружила његов значајан уметнички опус. Говорио је да се тај опус не може свести на само једно дело и да "амбиција не би требало да буде лична; не би смела да дође пре самог дела. Дело мора да је изнедри и да подстакне завршетак задатка." Томас Ман је испунио свој задатак кроз живот који је, како је то проницљиво приметио Ото Бихаљи, "представљао корачање, од дела до дела, увек од чежње ка испуњењу."

О делу Томаса Мана у Часу анатомије разговарају германисткиња и преводитељка Јелена Костић Томовић и песникиња и германисткиња Јована Настасијевић

Ауторка и уредница: Марија Ненезић

Режија: Маја Мандић