Уметник (ни)је присутан

У првом броју Часописа Модерна времена 1945. Жан Пол Сартр је записао :“Ја сматрам Флобера и Гонкура одговорним за репресалије које су уследиле после Комуне, јер нису написали ниједан редак да би их спречили“.

А Флобер је у својим Писмима стотинак година раније, пишући о поетици и стилистици записао да уметник у свом делу треба да буде "као Бог у свемиру, присутан а невидиљив". Сартр и Флобер, међусобно по много чему различити, у овим исказима свесни су уметниковог значаја. Први, Сартр, значаја у друштву, други, Флобер, значаја уметниковог талента од којег зависи успех текста који ствара.

Ново издање Часа анатомије анализира управо позицију уметника у друштву, значај који уметност има у времену, али и различите модалитете присуства у јавности. Од наступа под псеудонимом до свесног прикривања идентитета као што је слиучај са Еленом Феранте или мистериозним Бенксијем.

Како се уметниково (не)присуство испољава у времену и могу ли, и колико, ти различити модели (не)присуства утицати на развој уметноси и друштва у времену у којем уметник ствара.

Гости емисије: редитељ Небојша Брадић и писац Александар Шурбатовић

Ауторка прилога: Јована Јанковић

Ауторка и уредница емисије: Марија Ненезић

Режија: Маја Мандић