Институције Србије у Великом рату

"Рад наш, труд наш цениће доцнија поколења, по резултатима које смо постигли, и по историјским подацима, које им ми, као активни савременици, оставили будемо."

Овако је Јован Драгашевић, официр, професор на Великој школи, научник, родоначелник српске институционализоване архивистике, још у 19. веку завршавао обраћање Министру војном Краљевине Србије, с молбом о оснивању Историјског одељења при Министарству војном.

Била је то претеча институционализоване архивистике у Србији и Војног архива Србије.

Захваљујући тој иницијативи подигнута је и свест о важности прикупљања и чувања архивске грађе, па тако касније и архивске грађе која се односи на Први светски рат.

Забележени су догађаји и збивања, сачувана писана сведочанства за што поузданије сагледавање историјске истине о Великом рату, која ће тако често из разноразних разлога бивати замагљена и забашурена, а истраживачима и науци недоступна и непозната.

Отуда је прикупљање и чување архивске грађе током Првог светског рата још значајније. Јер, докле год народ и држава чувају сведочнства своје прошлости, историјска истина неће остати непозната будућим поколењима.

Војни архив Србије пратио је дословно пут српске државе и народа у том највећем ратном сукобу у дотадашњој ратној историји.

Репортаже о путу војног архива Србије у Великом рату настале су после вишемесечног истраживачког рада и откривају до сада мало познату, у деловима, чак и потпуно непознату област функционисања ове значајне државне инстиуције.

Поред емисија о путу архивске грађе у Великом рату, у оквиру серијала реализоване су и емисије о Влади и Врховној команди, Пошти Србије, српској железници и Народној банци Србије – укупно 7 емисија које говоре о функционисању важних државних институција Србије у најтежем периоду њене новије историје.

У две епизоде о путу Војног архива у Првом светском рату гледаоци ће моћи да прате драматичан пут драгоцене архивске грађе од самог почетка Великог рата, пут повлачења и страдања, период изгнанства из отаџбине, све до њеног повратка у ослобођену Србију 1918. године.

Репортаже ће открити до сада непознате чињенице, документа, записе, о односу државе и српске војске према архивској грађи која ће доцнијим поколењима сведочити о времену највећег страдања у досадашњој српској историји, које су још савременици назвали "Голготом Србије".

Поред стручних сарадника, овим документарно играним репортажама учествују глумци: Небојша Дугалић, Катарина Арсић и други.

Уредник и сценариста је Милица Бајић Ђого

Продуцент серије је Милорад Конрад, директор фотографије Васко Васовић, игране сцене снимио је Милан Станић, монтажер Обрад Поповић.

Режија Лела Јанић и Милица Бајић Ђого.