Родославци: Херцег

Један од истакнутијих феудалних господара на Балкану, у 15. Веку, Стефан Вукчић Косача, живео је од 1404. до 1466. године. Претпоставља се да је рођен у околини Горажда, на обалама Дрине, а отац му је био Вукац, брат чувеног властелина Сандаља Хранића Косаче.

Родоначелник чувене владарске куће Косача је чувени војвода Влатко Вуковић који је у Боју на Косову, као изасланик краља Твртка предводио лево крило српске војске. Његов синовац Сандаљ Хранић, а затим и Сандаљев синовац, Стефан Вукчић Косача, подизали су православне храмове широм свог војводства које се простирало од манастира Милешева до Неретве и Јадранског мора, сматрајући себе настављачима и чуварима традиције Немањића. Стефан Вукчић је био најистакнутији међу Косачама – од 1440. до 1443. проширио је власт на Омиш, Требиње, Клобук, Пољицу, утврђења Медун и Соко у горњој Зети и Бар у доњој Зети. У Милешеви се прогласио херцегом од Светог Саве и од тада је територија под његовом влашћу, која се протезала од Лима до Цетине и од Раме до Которског залива названа Херцеговином.

Историјски извори га први пут помињу 1419. године, као једног од издавача повеље, о продаји Конавла Дубровнику, заједно са оцем и стричевима.Те исте године, јасно је дошла до изражаја и Сандаљева одлука да му наследник буде управо, синовац Стефан. Интересантно је да ће то бити други пут, да у породици Косача, титула прелази на братанца – како је Сандаљ наследио свог стрица, војводу Влатка Вуковића, тако је и Стефан наследио свог стрица Сандаља.

Његова улога у крупним догађајима тога доба је неспорна – поготово у упорној борби против утицаја Османског царства и европских држава, у настојањима да очува самосталност и у својим областима створи снажно привредно и трговачко средиште.

Када је Стефан прихватио власт, Тврткова краљевина је већ била разбијена на неколико области, подељена међу феудалним госдподарима. Краљу је непосредна управа остала само у једном делу државне територије. Унутрашња непријатељства су јачала, као и притисци споља. Око 1415. године, од тројице најмоћнијих војвода тога доба, који су креирали политику босанске краљевине, остао је само Сандаљ Вукчић Косача, а Стефан је са његовим наслеђем, преузео и жесток сукоб са угледном, моћном властелом Павловића, иако је са њима био у родбинским везама – наиме, његова сестра Теодора је била удата за Радослава Павловића.

У земљи, у којој, за разлику од суседа, није имао руднике - ни сребра ни олова, херцег је драстичним методама морао да осигура своју политичку снагу и моћ, па и обезбеди средства за издржавање војске, зидање градова и задужбина, или задобијање утицаја. Све како би сачувао самосталност, економски оснажио своје области и супротставио се освајачима.

Па, иако херцегово дело неће дуго опстати после његове смрти, у имену области којом је владао сачуваће се његов, и траг народа коме је припадао.

Уредник: Јелена Божовић

Сниматељ: Душко Перић

Монатажа: Горан Дамљановић