Декодирање науке: Човек и пас

О односу између човека и пса у прошлости, говоре бројни археолошки налази у свету, а на нашим просторима са локалитета Лепенски Вир на простору Ђердапске клисуре и Виминацијум. Претпоставка научника је да је у почетку до интеракције између паса и људи долазило током лова, а касније, гајење паса у разне сврхе је карактеристично за много млађе периоде.

Улога пса у животу човека је временом постајала све већа. Данас осим као кућни љубимци, пси су помагачи у бројним професијама. Тако је временом њихово присуство постало значајно и у (ДДП) психотерапији. Овај вид терапије развија отпорност и психолошке ресурсе за управљање стресом, а користан је и за решавање трауме. Сарађујући са Џули Хадсон, Ден Хјуз и Kим Голдинг су недавно објавили и радну свеску за лечење трауме у односима "ДДП у пракси", која представља, практичан водич, за пружање породичне терапије, фокусиране на приврженост. Пут до опоравка може бити дуг за развојно трауматизовану децу, а Дијадна развојна психотерапија прилагођава подршку свим нивоима пирамиде потреба. На овај начин деца могу имати користи од живота у безбедном окружењу где могу стећи поверење у односима.

Образовање, васпитање и развијање емпатији према животиња је значајно за развој деце, јер тако развијају вредности, критичко мишљење у правцу одговорности, разумевања различитости и саосећајан однос према животињама, природи и људима.

У емисији стручњаци појашњавају шта се може догодити и када одрастање не иде у жељеном правцу. Због чега могу настати психопатолошки поремећаји и на који начин се развој деце може вратити у жељени правац? Шта све обухвата научни пројекат "ДНK Рефлексија"? На који начин развијати емпатију од најранијег узраста, зарад добробити квалитетног живота у одраслом добу?

Стручњаци који на поменуте теме говоре у емисији су др Бранка Радојевић психолог и траума – психотерапеут, доц. др Соња Вуковић Лабораторија за биоархеологију Одељење за археологију Филозофски факултет Београд и Алберт Kечкеш ветеринарски техничар.

Уредник емисије: Александра Даничић

Сниматељи: Владан Хаџи Мијаиловић, Иван Димитријевић, Александар Стипић и Драган Радосављевић

Графички дизајн: Бојана Девић Опачић

Монтажер: Владимир Јовић