Светогрђе у 21. веку

Овако постављена дихотомија између сакралног савршенства и профане несавршености истовремено је и заповест. Сакрално се не сме вређати, хулити на савршенство је неопростив грех. Светогрђе. И у духовној и у световној традицији светогрђе се кажњава а механизми који покрећу процес различити су били кроз време, мењали су се са епохама док суштина остаје иста. Злочин вређања светиње и казна која је прати.

Бројни су примери "светогрђа" из света уметности и књижевности када је доминантна парадигма прописивала и дефинисала границу која се не сме прећи. Неки од њих, Бодлерово Цвеће зла, Флоберова Госпођа Бовари, Џојсов Уликс... "вређали" су јавни морал, светињу брака и породице и читав систем односа на којима је почивао признати и законом прописан друштвени и јавни живот датог тренутка.

Случај Салмана Руждија отишао је предалеко јер је оптужба за вређање религијског ауторитета имала далекосежне и страшне последице. Ново издање Часа анатомије посвећујемо светогрђу у 21. веку. Живимо у постсекуларној епохи у којој се прожимају религија, политика, култура, уметност, наука... Шта је у том специфичном, по много чему, контексту светогрђе, како се препознаје и кажњава. Ко су свеци а ко грешници савремене епохе.

Гости емисије су професорка Факултета за медије и комуникацију Даница Игрутиновић и теолог Растко Јовић

Ауторка и уредница емисије: Марија Ненезић

Режија: Марко Шотра