Постоји ли реалност без магије

Говорити о писцима као пророцима значи говорити о способности увида у реалност коју писца окружује, о интуитивном, о имагинацији, о способности и таленту да тај увид пренесе у књижевно поље.

Када је крајем 18. века немачки песник Новалис говорио о магичном идеалисти и магичном реалисти, није, ипак, могао знати да ће један од ова два "пророка" бити препознат у техници мегијског реализма. Методи која је обележила један сегмент латиноамеричке књижевности и која је произвела прави "бум" шездесетих и седамдесетих година 20. века.

Ново издање Часа анатомије посвећујемо тој идеји магијског реализма у књижевности али пратимо и токове развоја данас веома хетерогене и узбудљиве литературе Латинске Америке. Тачније, анализирамо однос књижевности према стварности у којој настаје, популарност магијског реализма, његов настанак али и преображај. Због чега је техника магијског реализма била важна у једном друштвеном контексту, како се десила та експлозија магијског реализма, да ли је могла да изрази све контрадикторности времена, шта је магијско у књижевном а шта суштина потребе за магијским у реалном простору и времену.

Гости емисије су преводилац Бранко Анђић и филозоф Драган Проле

Ауторкаи уредница емисије: Марија Ненезић

Режија: Маја Мандић