Креативни дистрикт: Дејан Суђић

Дејан је водеће име у свету у овој области. Својим књигама, публицистичким и професионалним радом оставио неизбрисив траг у британској култури и стекао велики углед у свету.

Рођен је у Лондону, али је често боравио у домовини својих родитеља, досељеника из Југославије. Мајка је радила као предавач и преводилац на српско-хрватски језик. Отац је био Танјугов дописник из Лондона, затим писац билтена за BBC World Service. Код куће су говорили матерњим језиком који Дејан данас воли, одлично разуме, али се не усуђује да јавно говори. Дејан је завршо гимназију у Хамерсмиту, у западном Лондону, а затим архитектуру на Универзитету у Единбургу. Његова биографија је импресивна: био је декан Факултета уметности, дизајна и архитектуре на Кингстон универзитету, ванредни професор на Краљевском колеџу уметности, уметнички директор Венецијанског бијенала архитектуре 2002. године, стручни консултант бројних пројеката на тему урбаног планирања, добитник краљевских ордена и признања.

Суђић је своју животну страст према дизајну и архитектури мудро искористио филозофски промишљајући те области и тако постао један од њихових најугледнијијих теоретичара у свету.

Од 2006. је директор Музеја дизајна у Лондону. Током свог мандата радикално је применио нову стратегију, уређивао изложбени програм који је привукао више од три милиона посетилаца, покривајући сваки аспект дизајна, од моде до технологије. Лично је био кустос прве ретроспективе Захе Хадид у Великој Британији 2007. године, као и изложбе о делу Стенлија Кјубрика. У исто време је надгледао пресељење Музеја дизајна у нови простор у лондонском кварту Кенсингтон. Сада је директор емеритус ове угледне институције.

Дејан Суђић је 2002. први британски директор и кустос Венецијанског бијенала архитектуре. На изложби обједињеној насловом NEXT настоји да наслути архитектуру 21. века и представи истраживања нових идеја из целог света.

Писао је за Guardian, London Review of Books, објавио бројне књиге из области архитектуре и дизајна које обухватају распон његових интересовања. Преведене су на бројне језике и објављене на свим континентима.

На питање како би архитектура будућности могла да реши проблем доброг становања одговара да би почетна тачка за архитекте могла да буде: не мисија дизајнирања света и прављења великих каријера већ једноставност, понизност и скромност.

Објашњава како је архитектура у 21. веку постала култ славних, како је она данас икона, трофеј, бренд... дефинише термин – трофејна архитектура, а да је, у ствари, за архитектуру важнија веза са културом и коренима локалне средине.

Био је пре пар година у Београду. Био је радознао - занимало га је како сада изгледа град који зна из детињства. Допао му се, каже да је изненађујуће леп град и пријатније је место него што је очекивао.

Примећује и да је Београд град са много паметних, бистрих и креативних људи који чекају своју шансу.

аутор и уредник Оливера Милошевић

сниматељ Зоран Вељковић САС

монтажа Милица Живановић и Тијана Тодоровић

режија Милица Митровић