Јовица Аћин, ослобођени приповедач

Још на студијама постаје уредник часописа Студент, а касније и Дела, Књижевне речи, Градца, а потом и Издавачких кућа Рад и Службени гласник. Храбар и бескомпромисан као уредник, бива раних 70-тих привођен, хапшен, саслушаван, а бројеви Студента спаљивани. Уређује међу првима у Европи Солжењицинов Архипелаг Гулаг и од тада се посвећује теми логора и геноцида. Чувени су његове књиге есеја, Поетика кривотворења, Голи приповедач... његовом раду је посвећена књига есеја Светислава Јованова, Јеретик у олтару, али и бројни текстови као и бројеви часописа, монографије... У нашу културу увео је преко четрдесет књижевних и филозофских дела преведених са немачког, француског и енглеског језика од Фридриха Ничеа и Хелдерлина до Анрија Мишоа, Бернхарда, Музила и других. Преводи сабрана Кафкина дела и важи за његовог највећег познаваоца. За себе каже: "Можда и све што пишем јесте превод, јер преводим из себе, преводим себе с неког непознатог језика." Користећи метафору превођења за књижевни процес транспозиције из несвесног у свесно, Јовица Аћин је до сада написао 12 приповедачких збирки и пет романа. Добитник је готово свих домаћих награда, од бројних за есејистику до књижевних награда Винаверове, Андрићеве, Његошеве, Златни сунцокрет, Душан Васиљев, Тодор Манојловић, Лаза Костић, Исидора Секулић итд. Као есејиста и писац стасавао је заједно са постструктурализмом, испрва се руководећи поетиком комбиновања, палимпсеста, аутопоетичким коментарима, жељом да "отворено дело" инкорпорира и обухвати бројна књижевна искуства поетичких и духовних сродника.

Аутор и уредник: Јасмина Врбавац

Режија: Марко Шотра

Сниматељ: Раде Бубало

Монтажерка: Нада Зилџић Додиг