23:15
ТВ Театар: Врхови Олимпа, трећи део
И у октобру, у оквиру емисије ТВ Театар настављамо са емитовањем представе која је оставила дубок траг не само у историји фестивала БИТЕФ, већ и у нашој општој култури, имајући у виду њен утицај у јавности, у највећој мери остварен и због емитовања представе уживо на нашој телевизији. Реч је о представи "Олимп: у славу култа трагедије“, редитеља Јана Фабра, у трајању од 24 сата, одиграној на Битефу 2017. године
Двадесетчетворочасовна представа "Олимп“ Јана Фабра има четрнаест делова које изводи тридесетак психофизички сјајно посвећених и издржљивих глумаца. Они су нам донели значењски и стилски савремена тумачења митова о Едипу, Медеји, Антигони, Ајанту, Оресту, Одисеју, Дионису и другима, истресајући на сцену теме политике, борбе за власт, жртава рата, мушко-женских односа, уметности, хедонизма. Поред митова, на Фабровој сцени се смењују и језици којима актери говоре (енглески, француски, немачки), али и жанрови и стилови игре, од драмског, плесног и физичког театра, до оперског и лакрдијског израза, уз присутне састојке иронијског кича, хорора, пародије. Фабров језик је оживео авангардно наслеђе, еклектични је ехо Артоовог театра суровости и и магијске, ритуалне праксе.
Кроз слављење Диониса и успламтелог заноса његових следбеника, Фаброва изванредна представа "Олимп“ слави живот. Она истовремено оживљава дух античког позоришта, Дионизијских свечаности које су онда биле кључни друштвени ритуал. У вези са тиме, преношење представе у целини на Трећем програму наше телевизије је било у пуном дионизијском духу. Медији су данас нека врста пандана античкој агори, форуму, док је директан телевизијски пренос Фабрових Дионизија био савремени одјек друштвене свеприсутности Дионизијских игара у античкој Грчкој. Као и Фабров театар, оне су биле саставни део друштва, простор утопије, подручје слободе у времену неслободе.
У трећој епизоди ће гледаоци моћи да виде део "Баханткиње“.
ТВ режија Мишко Милојевић
Уредник ТВ Театра Ана Тасић
Коментари