Мира Адања Полак: Ексклузивно

Живи за тенис

Једно подсећање пред Вимблдон.

Дошла сам на Вршачки Брег код Александра Поповића који је направио прави рај на најлепшем месту у Вршцу.

У кућу на врх брда повукао се после велике каријере тениског тренера у Немачкој.
Пред његов 90 рођендан сетила сам члана прве послератне тениске репрезентације Југославије и првог играча са ових простора на интернационалним турнирима.

Александар Поповић био је један од првих тенисера који су чинили четврочлану екипу за одлазак на Вимблдон.

Новца је било да само двоје из екипе лете авионом... Он је ишао возом и у том возу је највероватније донео своју животну одлуку да оде у Немачку.

Тамо је постао тренер и убрзо освојио прво место на државном турниру. То му је отворило врата за будућност и Александар Поповић преузима чувену тениску Академију која је тада била највећа у Европи.

Александар Поповић је заслужан за пробој и наших тренера Радмила Арменулића, Николе Пилића...

У Немачкој где је позиван да буде гост на турнирима имао је прилику да први дочека Новака Ђоковића и Ану Ивановић.

У том сећању учим о животним принципима, здрављу, упорности и крепкости.

Читаво имање и све око њега су дело његових идеја и руку.

У својој деведесетој години има планове, савршену меморију, стрпљење.

Пола године је у Немачкој пола у Вршцу и зна да је увек тешко бити отргнут из своје средине.