Селфи (не)култура

Дугачка је историја уметничких аутопортрета. Од ренесансе и Албрехта Дирера до данас сликарске технике су се развијале, исписивала се историја визуелне уметности а ауторско “ја“ потврђивало се и у књижевности све до актуелне свеприсутне аутофикције.

Ново издање емисије Час анатомије испитује у каквој су и да ли уопште постоје, везе између уметничке технике којим доминира лично и аутобиографско и модерне "селфи“ културе која је постала императив савремености. Неуметничке масовне "аутопортрете“ данашњице подржавају нове технологије и сведоче о тренду који властито "ја“ поставља у готово сваки сегмент човековог живота.

Чини се да граница између приватног и јавног не постоји, представити себе другом и похвалити себе као да укида интерперсоналне односе када је сваки дијалог замењен монологом а комуникација различитих мишљења и уверења укинута. Присуствујемо ли рађању неког до сада невиђеног обрасца понашања који форсирајући "властито ја“ заправо га укида као делатну и рефлексивну категорију и пристојно понашање преводи у непристојно.

О селфи (не)култури разговарају психолог и психотерапеут Татјана Миливојевић и писац Михајло Пантић.

Ауторка и уредница емисије: Марија Ненезић

Режија: Маја Мандић