Београдска регионала

Аутохтоне, регионалне, одомаћене сорте воћа и грожђа, посебни и специфични месни и млечни производи, карактеристични и јединствени производи пчела представљају оригиналност и дела наших људи, земље и региона. Многобројни страни туристи уживају у туристичким потенцијалима, визуелно, а непца региструју нешто што се дуго памти, наше мирисе и укусе, гурманске специјалитете и у последње време све више продукте наших винограда.

Домаће сорте грожђа из наших али регионалних винограда све више добијају на значају и све видљивије, по квалитету, прилазе до скора недодирљивим француским или италијанским сортама. Наша „Тамјаника” већ осваја најзлатнија одличја, „прокупац” је добио свој светски дан, смедеревка и морава напредују, а багрина и кадарка доживљавају своју ренесансу. Седуша је спасена од заборава. У Нашем окружењу све боље су „блатина” и „жилавка” у Херцеговини, „пошип”, „жлахтина” и „плавац мали” на јадранским острвима, „теран”, „ребула” и „зелен” са словеначких брда и Випаве. Нове мирисе и укусе доноси нам македонски и црногорски вранац. Аутохтоне и регионалне сорте већ неколико година имају своје место у Београду. На чувеној београдској регионали, али код многих многих добрих и познатих дегустатора и трговаца.

Кажу да сваки пети туриста, а све их је више код нас, као сувенир понесе флашу нашег вина или ракије. Ова аутентичност посебно позиционира нашу земљу а поготово вредне и све савременије виноградаре и винаре.

Уредник: Душан Величковић