Културна баштина Србије: Цркава Св. Мине у Штави

А тамо где је богатство и напредак, ту је и људско стваралаштво сваке врсте, које увек надживи своје ствараоце.

Један од ретких немих сведока прохујалих векова напретка, славе, потом страдања и ропства, али и непресушне вере у опстанак и поновни успон и процват је и малена црква Светог Мине у Штави.

Ентеријер цркве Светог Мине и данас изазива снажне емоције код посетилаца. Нико не очекује да ова, споља гледано невелика и једноставна црква, својом унутрашњошћу засени много веће грађевине тог типа. Све зидне површине цркве биле су осликане живописом. Фрескама су били украшени сви зидови и сводови припрате, наоса и олтарског простора.

На жалост живопис је тешко страдао. Зуб времена током четири стотине година, дим свећа, пожар, разарања и небрига оштетили су ванредна сликарска остварења. Од пожара највише су страдали горњи делови наоса и припрате.

Ипак, на основу онога што је сачувано, без сумње се да закључити да су зографи штавске цркве веома зналачки и осмишљено на релативно малом простору представили тематски и иконографски садржај. Пажљивијом анализом зидног сликарства цркве Светог Мине може се закључити да су у питању били даровити сликари, који су и пре осликавања ове цркве, већ били афирмисани у свом уметничком раду.

Иако прекривен чађу, живопис посматрача нагони на размишљање, и побуђује жељу да се поново врати с надом да ће патина векова ускоро брижљивом руком стручњака бити очишћена и да ће унутрашњост цркве, конзервирана, засијати некадашњим сјајем.

Неме сведоке материјалне баштине неретко прате и усмена предања која су опстала кроз векове. Својом поетиком, језиком и поукама о доброти, љубави, праштању, ова предања представљају нематеријално наслеђе које ће опсатати само ако га садашња генерација пренесе будућој у свој лепоти његове народне нарације. Такво је и предање и о ктитору штавске цркве, Војводи Мркши.

Најзад, мало где, као у Штави, гробље око цркве, са мермерним надгробним споменицима, пружа науци могућност праћења континуитета сахрањивања од средњег века па све до новијег времена. Ако се има у виду да је у питању најквалитетнији бели мермер, то опет сведочи о давнашњој економској моћи становника Штаве и исконској тежњи људи за лепим.

Иако се у селу Штави број становника већ деценијама неумољиво смањује, ново време све више доводи и нови тип посетилаца. То су туристи који у потрази за културним доживљајима и сазнањима у све већем броју посећују само наоко малену цркву Светог Мине, недалеко од Луковске бање.

Аутор: Милица Бајић Ђого

Сниматељ: Драган Живић