Беда људских права

Почела је у 18. веку Декларацијом о правима човека и грађанина, коначни правни оквир добила у 20. веку 1948. Универзалном декларацијом о људским правима. Прича о борбама за људска права, међутимн, до данас није испричана.

Еманципаторски покрети за права појединца, колектива, народа, држава, током прошлог века пренели су ефекте свог деловања и на културу и уметност. Актуелни 21. век са својим бројним "измима“, постистином, постисторијом а неки теоретичари тврде и постдемократијом, чини се да је закомпликовао целу ту причу њеном инструментализацијом и донекле идеологизацијом.

О људским правима се говори непрестано и с различитих идеолошких, културолошких, политичких, националних па и класних платформи те се поставља питање да ли борба за људска права улази у једну ризичну зона која, инсистирајући на идеји и пракси људских права у готово свим областима човековог живота, истовремено их релативизује и поништава.

Ново издање емисије Час анатомије анализира узроке процеса који су довели до тога и одговара на питање да ли је прича о људским правима данас заправо на почетку и којим средствима и поступком ће бити испричана у временима која су пред нама.

Гости су политиколог Филип Балуновић аутор студије Беда људских права и Кристијан Екер публициста и лектор на Катедри за италијански језик Филозофског факултета у Новом Саду.

Ауторка и уредница емисије: Марија Ненезић

Режија: Маја Мандић