Читај ми!

Родославци: Формула племенитости

Прошло је пола века, а да се о удесу у Винчи и Животи Вранићу, првој жртви радиоактивног зрачења у Југославији, не зна баш све.

Ретки су још они који знају потпуну истину, још ређи они – који су спремни да је поделе са другима. Првима је то непотребно подсећање на низ несрећних околности, а једном човеку, једином који још може да посведочи, болна рана коју отвара свака невешта интерпретација, али и жеља да се ипак не заборави – да остане наук.

Пре десет година смо снимили документарни филм о акциденту у Винчи, када је 15. октобра 1958. године шест младих научника озрачено дозом која је у Југославији била немерљива. Први пут, пред камере РТС -а, стао је сведок догађаја, једини спреман да говори о том удесу у коме је изгубио најбољег пријатеља, Животу Вранића, који је као студент завршне године физике, у Винчи радио свој дипломски рад.

Прича није само о радијацији, о непостојању система заштите, прича је о хуманости Француза, који су, иако упозорени да се не може предвидети како ће то утицати на њихово здравље ипак одлучили да током једног болног захвата, потпуно непознатим људима донирају коштану срж. Прича је о тиму француских лекара у париској болници Кири, предводјених др Матеом, одлучили да пробају немогуће – трансплантацију која је тада била тек у експерименталној фази, свесни да ће, иначе млади животи бити изгубљени. То је и сведочанство о првој трансплантацији коштане сржи у историји медицине, али и пријатељствима и кумствима која су потом настала ...

Тројица највернијих Вранићевих пријатеља и колега којима је трансплантацијом враћен живот, сачували су успомену на свог друга из Мојсиња и онда, када су њихови први кораци у истраживању нуклеарне енергије постали готово далека прошлост.

Сада је остао још само један сигурни ризничар тих успомена. Једна од њих сведочи управо о игри судбине: Живота је настрадао радећи свој дипломски рад, који је, изменом статута факултета, док су они још у Паризу, укинут.

Померање граница сазнања и достигнућа често се у људској историји плаћало животима. Али, ако има своју цену, има и дуг – да се барем они који су нас задужили не забораве.

Ауторка: Јелена Божовић

Сниматељ: Горан Марјановић

Монтажа: Горан Дамљановић

 

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво