Стварније од стварности

Представе о којима ће бити речи у овој епизоди серијала Читање позоришта битно се разликују по тематици, позоришној естетици и поетици. Ипак, могуће је препознати извесне најмање заједничке именитеље, нешто што их макар лабаво повезује. Обе су настале по текстовима савремених драмских писаца, безмало исте генерације, једног из Београда, другог из Загреба. Најзад, обе имају неку врсту пиранделовске нити, свака на свој начин преиспитује однос позоришта и стварности, стварних и позоришних ликова.

Поводом представе Сањао сам да сам се пробудио (Народно позориште у Београду) аутор текста Жељко Хубач и глумац Душан Матејић говоре о позоришној стварности на сцени и изван ње, о позоришним кулоарима и стању у савременом позоришту, о уметничким праксама, институционалним и естетским недоследностима и недостацима.

Трагом представе Људи од воска (Народно позориште Сомбор), по тексту хрватског писца Мате Матишића, редитељ Иван Алач и глумац Александар Ристоски говоре о препознатљивим балканским друштвеним и социјалним наративима, о аутентичним личностима и догађајима између стварности и позоришне уобразиље, о искрености у позоришту и свакодневном животу.

Од ове епизоде серијал Читање позоришта спроводи истраживање на тему Како хиперпродукција ТВ серија утиче на продукцију у позориштима. У првој анкети говоре глумица Милица Михајловић и глумци Марко Јанкетић и Јоаким Тасић.

Аутор и уредник серијала је Слободан Савић.