Право на сутра: Задња станица расељени

Снежани Симић из Орлана код Подујева киднапован је отац Крунислав Јошановић у јуну 1999. године и о њему од тада не зна ништа.

Симићи су дошли у Прокупље са непокретном ћерком. Пре неколико година преминула јој је друга ћерка у кафићу, под неразјашњеним околностима. Због стресова убрзо јој је преминула мајка, затим супруг и сестра.

Остала је сама са троје деце, са непокретном Данијелом, сином Александром и ћерком Тамаром. Плаћају кирију и немају решено стамбено питање. До сада им нико није пружио помоћ.

У Плочнику у старој напуштеној железничкој станици од 1999. године са супругом и троје деце живи Миладин Станисављевић из Обилића.

Када је морао да напусти Косово и Метохију, да би сачувао породицу, није слутио да ће толико година да остану у тој напуштеној и оронулој згради железничке станице. Станисављевићи годинама живе без воде, коју морају да носе од комшија. У тим условима тешко је одржати хигијену. Здравље су изгубили али се надају да ће им троје деце стати на ноге. Посебно брину о ћерки која има проблеме са кичмом.

Село Шишмановац је удаљено од Прокупља око двадесетак километара и има све мање становника. Међу малобројнима је самохрани родитељ Срђан Ђурић из Косовског Поморавља, који ту живи са двојицом малолетних синова. Дрва за огрев имају, али немају довољно одеће, кувану храну и недостаје им све остало што је потребно деци у школском уздрасту. У Прокупљу живи неколико хиљада расељених лица, а стамбено збрињавање чека 95 породица са Косова и Метохије, каже Миљана Петровић у Повереништву за избеглице и расељена лица.

Аутор емисије: Светлана Вукмировић

Сниматељ: Горан Копривица

Тонски сниматељ: Мирослав Радишић

Расвета и возач: Далибор Милутиновић

Монтажа: Бранислав Поповић

Реализација: Весна Новаковић