Мира Бртка

Крајем минуле године, у београдском Студентском кутлурном центру, изложбом "Нове тенденције 60-их – 10 уметника који су чинили уметничку сцену у Италији 60-их година прошлог века“ начињена је делимична реконструкција три групне међународне изложбе, одржане у Италији 60-их година 20. века, које су отварале нове уметничке токове, а чија јеучесница била и Мира Бртка. Уједно, овом изложбом је најављена и њена ретроспектива у угледној Националној галерији модерне и савремене уметности у Риму, током 2024. године.

Животна и стваралачка прича харизматичне Мире Бртке, личности вансеријске енергије и креативности, била је, колоквијално речено – филмска. И дословно, та прича отпочела је са филмом. Академију за позоришну и филмску уметност, одсек филмске режије, Бртка је завршила у Београду 1959. године. Затим одлази у Рим, где уписује сликарство на Академији лепих уметности и ради различите послове на подручју филма – као помоћник и секретарица режије, аниматор, сценограф, костимограф. Такође, деловала је у оквиру две међународне уметничке групе: "Илуминасион“, чији је оснивач Јапанац Нобуја Абе, и у склопу међународног покрета уметничко-активистчћког карактера "Биро за превентивну имагинацију“. Током више деценија, активни је учесник римске и југословенске/српске уметничке сцене. Њено стваралаштво у домену визуелних уметности одвијало се у знаку сталних консеквентних промена - од постенформела, до нових постмодернистичких тенденција, у медију сликарства, везених слика, скулптура, анимације, филма. Бавила се и модним дизајном. Шест стваралачких деценија Мире Бртке одликовала је мултикултуралност, док је њен стваралачки ток имао одлике реке понорнице.

Ретроспективна изложба Мире Бртке, која је под насловом "Рефлексије“ одржанау пролеће 2021. године у Музеју града Београда, и пратећа репрезентативна, двојезична монографија, репозиционирају њено стваралаштво у српским и међународним оквирима.

О личности и стваралаштву Мире Бртке у емисији говоре историчари уметности: др Јеша Денегри, Оливера Јанковић, Сава Степанов, Селена Андрић, Мирослав Родић, историчар моде Стефан Жарић и галериста Иван Митић.

Уредник и сренариста: Данијела Пурешевић

Сниматељ: Драган Лапчевић

Монтажер: Марко Тисовец

Режија: Марко Шотра