Право на сутра: Расељени из Подујева - подстанари поред своје имовине

У општини Подујево Срби су деценијама живели небезбедно, трпећи Албанске нападе и притисак, због чега су Срби морали да се селе. То је разлог што је Срба било све мање у том месту. Због највећих организованих оружаних напада још током 1998. и 1999. године сви су били принуђени да напусте сопствене куће, станове и имања. Тако су, поред своје имовине, постали расељена лица без крова над главом. Већина њих је прешла у суседну Куршумлију, где се и сада боре за егзистенцију.

Радмила Ђорђевић из Перана у својој осамдесетој години мора да иде у надницу да би могла да плати кирију и преживи. Каже, да никада није добила помоћ, па чак ни дрва за огрев. Већ двадесет пет година њен сан је да има макар своју собу. Све што је имала у Подујеву је запаљено, а земља није отуђена.

У њеној близини као подстанари живе Ђукићи. До сада су морали да се селе једанаест пута. Кирију морају да плаћају од скромне пензије. Надају се да ће држава и њима дати кров над главом.

Од када је уведена накнада од осам и по хиљада динара, за расељена лица ван подручја Косова и Метохије, ниједном им није увећана, каже Филип Ђукић.

С тим износом могу да плате рачун за струју, али не и да преживе. Болесни и у годинама све мање имају снаге да се боре.

У удаљеном селу Дабиновцу - само два становника. Са сином Зораном у скромној кући живи расељена Ратка Ђорђевић, из Лауше код Подујева. Болесна и једва покретна, а брига много. Сећа се како је преживела рафалну паљбу док је била у својој кући на Косову и Метохији. Са пропланка Зоран Ђорђевић сваког дана гледа у правцу свог имања у Лауши, које им је постало недоступно, иако је близу њих. Неправда коју трпе је, кажу, велика, јер све им је одузето и уништено.

У Куршумлији је и породица Докнић. Од када су морали да оду из Подујева плаћају кирију, уједно су подизали и школовали децу. Уз доста одрицања су успели да их изведу на прави пут, али нису могли да реше стамбено питање, зато и даље живе тешко. Снежана Докнић каже да је било дана када нису имали ни за хлеб, али да то нико није знао. Иако су дошли у суседну општину све је другачије, јер нису своји на своме. Стан у Подујеву нису продали, а да се врате не могу.

У њиховој близини подстанари су са двоје деце и Миленковићи из Бабљака код Урошевца.

Тешко живе расељена лица али и мештани Куршумлије, јер није лако доћи до посла у мањем месту. Нема ни већих маркета, а немају ниједан тржни центар, најближи је у Нишу. Недостају радна места, зато се становништво окреће ка већим центрима. Бојан Миленковић каже да сви расељени желе да остану што ближе Косову и Метохији, зато су у Куршумлији, и чекају да се реши стамбено питање свих расељених у тој општини.

У Косаничкој Рачи скромно живе преостали мештани, међу њима и неколико расељених породица из Подујева.

Породица Маљевић је из Доње Дубнице, одувек се бавила пољопривредом. Маљевићи су имали велико имање у Дубници, али све им је спаљено и срушено. Као подстанари поново су створили имање у Рачи, а од старе школске зграде саградили су скроман дом.

Тешкоће које су расељени становници Подујева поднели су огромне и оне још трају.

Аутор емисије Светлана Вукмировић

Сниматељ Горан Копривица

Тонски сниматељ Мирослав Радишић

Возач Милан Кнежевић

Монтажа Јаков Пејов