Право на сутра: Рашка и расељени

Општину Рашка од Лепосавића, од 1999. године, дели административни прелаз Јариње. Становништво са Косова и Метохије упућено је на Рашку због снабдевања основном животним намирницама, али и због административних потреба.

Због немогућности да се запосле у својој средини, многи Срби из северног дела Косова и Метохије пронашли су посао у Рашки.

У фабрици "Лус текстил" више од двадесет пет радника из Лепосавића, Лешка и околних села на посао долазе и враћају се организованим превозом.

Рашка је током 1999. године примила више од две хиљаде људи са Косова и Метохије. Сада је тај број мањи, кажу у Комесаријату за избеглице и расељена лица.

Ту је уточиште пронашла и породица Даниловић из околине Дечана. По предању из куће те породице у Лоћанима пренета је ватра кад је почела градња манастира Високи Дечани. Кућа брвнара Даниловића била је непокретно културно добро, али на жалост, ту кућу су запалили Албанци 1999. године.

Даниловићима је остало имање преко којег је прошао ауто-пут за Плав.

Недалеко од Рашке у Баљевцу, после више од две деценије мукотрпног живота, кров над главом добили су Предраг и Снежана Јакшић из Букоша код Вучитрна.

Предраг је већ неколико година онколошки пацијент. Примају по осам и по хиљада месечно и од тога живе. Кад плате рачуне једва да нешто остане, сналазе се како знају и умеју.

У Букошу им је све спаљено. Покушавали су да се врате на Косово и Метохију али нису успели. Снежана је родом из Тузле али њен дом су Букош и Вучитрн.

Аутор емисије: Светлана Вукмировић

Сниматељ: Горан Копривица 

Тонски сниматељ: Мирослав Радишић

Расвета и возач: Далибор Милутиновић

Монтажа: Милан Крстески

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво