АРХИВ.doc

И ваш, и наш а свој - Радивоје Лола Ђукић, филмски и телевизијски редитељ, хумориста, писац и сценариста; родио се 3. априла 1923. у Смедереву. Студирао је сликарство и флимску режију; био је уредник Дечјег и Драмског програма и одговорни уредник Забавног програма Радио-Београда, оснивач Хумористичког позоришта у Београду а потом и један од утемељивача телевизије у Србији, на којој је био главни и одговорни уредник Културног програма, директор производње и уметнички директор; ипак, највећу популарност стекао је у првој деценији рада београдске телевизије, као писац и редитељ бројних хумористичких серија.

Остаће упмаћен као човек који је забављао целу земљу, због чијих серија су продаване стотине телевизора, а за време њиховог емитовања, кафане се затврале а улице биле празне.

Сценариа је увек писао сам или удружен са Новаком Новаком. Све своје текстове режирао је лично, осим серије "Сачулатац" коју је поверио редитељу Арси Милошевићу. Његова последња серија "Невидљиви човек" емитована је 1976. Од најављене три епизоде реализована је само једна, после које је, због критичког садржаја, Ђукић отишао у превремену пензију. Од 200 епизода хумористичко-сатирчних серија снимњених током 18 година рада на телевизији, сачувана је тек по нека, делом зато што су прве серије емитоване само уживо, а делом због недостатка магнетоскопских трака, због чега су неке емисије брисане да би се направило места за нове.

Радивоје Лола Ђукић, бард југословнске телевизије и оснивач београдске хумористичке ТВ школе, преминуо је 7. септембра 1995; Као свестрани стваралац, оставио је за собом бројна остварења: на телевизији, у позоришту, на филму, сликарству, поезији, пубилицистици... У годинама после његовог одласка о заоставштини Лоле Ђукића, брине његова супруга Јелена, некадашња уредница у Телевизији Београд. Тако је било и овог априла месеца, када је навршен век од његовог рођења. Овај значајан јубилеј обележен је бројним манифестацијама, у Позоришту на Теразијама и РТС клубу, где је приказан програм у знак сећања на овог великана наше културе а представљено је и обновљено издање "Склеротичних мемоара", сада у издању Радио-телевизије Србије.

Хтели то неки да признају или не, наша телевизија не може и не треба да буде без Лоле Ђукића. У години када обележавамо два велика јубилеја, 100. годишњицу рођења једног од утемљивача и 65 година постојања, враћамо се заоставштини Ђукића и инспрацију тражимо у његовим делима. Како је сам Лола често говорио, уживао је у свему што је радио и желео је да сваком гледаоцу улепша дан својим хумором. Наша је обавеза да учинимо све да се његово дело сачува за будућа времена. Нису сачувани запи,си о његовим првим тв емисијама, али вреди уложити труд да се одреди место Радивоја Лоле Ђукића у нашој култури. Заслужио је на крају да га се сви ми, потоњи телевизијанци, сећамо док трајемо. Зато, као пригодан програм за обележавање два јубилеја Телевизије Београд, сви врло инспирисани припремамали смо екранизацију поглавља из Ђукићеве аутобиографије "Скрлеротични мемоари", које нас враћа у време и тренутак настајања београдске телевизије. Овај програм као поклон Лоли Ђукићу, његовој и нашој телевизији и гледаоцима биће приказан на рођендан Телевизије Београд 23. августа ове године.

– Учесници: Јелена Ђукић, Александра Стошић Крстовић , Љубомир Булајић, Милош Тимотијевић

– Сниматељ Никола Стевановић, асистент сниматеља Саша Тодоровић, сниматељ звука Никола Мишић, расветљивач Драган Урошевић; организатор Мирослав Божић, графичка обрада Игор Гимбош, музички уредник Тијана Лукић, монтажер Нада Додиг Зилџић, уредници Милена Јекић Шотра, Маријана Цветковић

– Снимано 06.06.2023, премијерно емитовање; Редакција документарног програма, Историографија

Ox, ох, дође и та Телевизија! - Поводом 65. година постојања Тeлeвизијe Бeоград и вeка од рођeња рeдитeља Радивоја Лолe Ђукића, пионира и утeмeљивача нашe кућe, Историографија јe припрeмила спeцијалну eмисију "Ох, ох, дођe и та тeлeвизија!", eкранизацију поглавља из његове аутобиографијe "Склeротични мeмоари", у комe Ђукић износи своја сeћања на пeриод припрeмe и оснивања Тeлeвизијe Бeоград у којима јe и сам учeствовао.

Година је била 1956, када је званично одлучено да се и у Србији почне са производњом и емитовањем телевизијског програма. Тих дана студио Загреб почео је са емитовањем програма за свега неколико ТВ пријемника, што је најавило долазак новог медија и у тадашњу Југославију. Како би се упознали и "научили“ телевизију наши одабрани технички и програмски стручњаци, углавном са Радио Београда, крећу у пионирску мисију широм Истока и Запада. Током 28 дана Радивоје Лола Ђукић, инж. Родољуб Жижић, инж. Зоран Манојловић и Душан Вучковић обишли су студија СССР-а, Чешке, Француске, Немачке и Италије и донели натраг сазнања о телевизијској техници и програмским могућностима. У наредне две године на темељима тих сазнања усавршавало се, радило и градило... И коначно, 23. августа 1958, током Другог сајма технике у Београду са емитовањем сопственог програма почео је и Студио Београд, из своје зграде на Сајму, прве наменски изграђене за телевизију у овом делу Европе, која и дан данас испуњава своју првобитну намену.

- Улоге: Љубомир Булајић (Лола Ђукић), Пeтар Зeкавица (8 различитих eпизода), Милош Тимотијeвић (први ген. директор РТБ-а Мирко Тeпавац), Миодраг Лазић (инж. Родољуб Жижић), Петар Перуничић (инж. Зоран Манојловић), Здравко Јовановић (Душан Вучковић)

- Продуцент Драган Беговић, организатори Гордана Грдановић, Миленко Јабланов, Мирослав Божић; возачи Душко Тешић, Срђан Ђорђевић, Драган Плавшић, Бранислав Лазаревић, Огњен Дамњановић, Миодраг Ћурић; агрегатисти Зоран Чоланић, Горан Мичић; вођа екипе расвете Иван Јаковљевић, расветљивачи Ненад Влатковић, Зоран Николић, Драган Хамовић; ДИТ Петар Божовић, асистенти сниматеља Бојан Даниловић, Александар Вукобратовић; сниматељ звука Дарко Глишић, микромани Никола Мишић, Владимир Стошић; декоратери Љубиша Зувић, Жељко Малетић, Родољуб Јаковљевић, Радован Пешић; сценски реквизитер Станко Веселиновић, набавни реквизитер Филип Чорбић; гардеробери Вера Радуловић, Снежана Танасковић; шминкери Снежана Конрад, Јана Весковић; сценограф Мирослава Андрејевић, костимограф Александра Стошић Крстовић, музички уредник Јована Бараћ, колор корекција Драшко Пејановић, аутор шпице Игор Вујчић, графички дизајн и анимација Драган Буловић, Емануела Тасан Лукић; дизајнер звука Александар Зоричић, секретарица режије Светлана Лабан, помоћници редитеља Марко Рајић, Елена Зипевски; уредници Милена Јекић Шотра, Маријана Цветковић; директор фотографије Никола Ђуровић, монтажер Јована Филиповић, редитељ Ивана Стивенс

- Снимано 12-16.06.2023, премијерно емитовано 23.08. 2023, Редакција документарног програма, Историографија