Декаденција

Да ли је историја цивилизације историја декаденције?

Ново издање Часа анатомије посвећујемо феномену старом колико и цивилизација.

Велике империје још од античког времена настајале су као вредне цивилизацијске тековине, такође, током времена је текао процес њихове разградње и опадања моћи. Римско царство свакако је најеклатантији пример. Филозоф Ниче у естетику је увео појмове аполонско и диониско, као два комплементарна принципа на којима је почивала трагичка уметност. Али, док је диониско, према Ничеовом размишљању, израз животне снаге и енергије, интуитивног, нагонског, потентног, аполонско је контемплативно, мисаоно, разложно и израз је слабости и опадања.

Док је цивилизација блиска диониском принципу, она је у успону, аполонски принцип је слаби, разграђује а животна енергија у опадању води фриволном, забавном и, коначно, декадентном. Како год, савремени свет, технолошка предност са једне и маргинализација духовног и уметничког с друге стране, доминација забаве над делатним у области културе, друштва и политике, дуго већ је кандидат за декадентни облик постојања.

О томе зашто је тако и да ли је заиста тако, шта кандидује савремену цивилизацију за нову декадентну еру на помолу која ће је можда и уништити, шта је са уметношћу, знањем, политиком и актуелном друштвеношћу, у емисији разговарају антрополог Слободан Наумовић и филозоф Дамир Смиљанић

Ауторка и уредница емисије: Марија Ненезић

Режија: Маја Мандић