(Не)моћ књиге и последице

Овај аутопоетички исказ Данила Киша сажима можда у најкраћем суштину бављења литерарним послом. Незадовољство и потреба да се то незадовољство искаже, када писање постаје чин преживљавања дате стварности. Разлика је само у начинима исказивања тог незадовољства и потребе за писањем и управо та разлика чини суштину односа добре и мање добре литературе.

Такође, овај Кишов исказ важан је и за разумевање позиције коју би писац требало да има у једном времену и једном друштву. Чином исказивања незадовољства светом он престаје бити пасивни посматрач и постаје активни учесник макар и кроз списатељски чин критике.

У сусрет још једном Светском дану књиге, ново издање Часа анатомије бави се познатим питањем у новим, турбулентним стварносним околностима. Да ли је књижевност и даље незадовољна светом око себе и има ли још увек активну, покретачку улогу? Шта значи имати моћ посредством "воље за писањем“, да ли се мења позиција писца у једној друштвеној заједници и шта је суштина те промене, нови облик моћи литературе или наговештај њеног пораза и немоћи?

О томе ће у Часу анатомије разговарати учесници јавне књижевне сфере. У студију, преводитељица Милица Маркић и песник, есејиста и издавач Гојко Божовић. Изван студија ће став о читању, писању и очекивањима дати писци Звонка Газивода и Дарко Тушевљаковић, преводитељица Бојана Денић и књижевна критичарка Тамара Крстић.

Ауторка и уредница емисије: Марија Ненезић

Режија: Маја Мандић