Разбијени мозаик

У Атељеу 212 од скоро је на премијерном репертоару представа Отац, по тексту француског писца Флоријана Зелера, са Војом Брајовићем у насловној улози. Многи ће се сетити овог наслова по истоименом филму који је Ентонију Хопкинсу донео још једног Оскара, а писцу исту награду за најбоље адаптирани сценарио, јер је изворно реч о драмском тексту који је 2014. године освојио престижну Молијерову награду. У средишту радње су остарели, дементни отац и његова ћерка. Али, било би исувише поједностављено рећи да је ово комад који тематизује само болест деменције, о којој савремена медицина и данас мало зна. Има ту читав низ слојева и тематских рукаваца који се тичу живота нашег насушног, а који нас веселе или фрустрирају од рођена до смрти. О томе ће бити речи у средишњем делу ове епизоде серијала Читање позоришта. Саговорници су књижевница Ивана Димић и глумац Војислав Воја Брајовић.

На крају следи осврт на представу Развојни пут Боре шнајдера (Југословенско драмско позориште), са Ненадом Јездићем у насловној улози. Александар Поповић је написао овај комад далеке 1967. године. Текст је исте године овенчан Стеријином наградом, а велики жири критике је овај комад средином деведесетих година прошлог века прогласио најбољом драмом на српском језику друге половине двадесетог века. Много је мутне воде протекло и од шездесетих и од деведесетих година, много тога се превалило преко наших нејаких плећа и повијених леђа, а да се врло мало тога променило. Ако јесте, променило се на горе, док се ми и даље смејемо ономе што је као некад било, као да тако није и дан данас.

Аутор и уредник серијала је Слободан Савић