АРХИВ.doc

Век од рођења Радивоја Лоле Ђукића

Радивоје Лола Ђукић, (Смедерево, 3. април 1923. - Београд, 7. септембар 1995.), истакнути телевизијски, позоришни и филмски редитељ и комедиограф, сценариста и књиженик.

Студирао је сликарство на Ликовној академији и дипломирао филмску режију на Високој филмској школи у Београду. Свој радни век започео је као репортер, а затим уређивао дечији, драмски и забавни програм Радио Београда. Био је оснивач Хумористичког позоришта 1951. године које је у међувремену прерасло у позориште на Теразијама. У Телевизији Београд ради од њеног оснивања, као помоћник директора за продукцију, главни и одговорни уредник културно-уметничког програма, а највећи део своје активности посвећује хумору и сатири у овом медију. Лола Ђукића био је аутор преко 200 серијских хумористичких емисија и ТВ комедија и сатира које је најчешће сам режирао: Сервисна станица, Огледало грађанина Покорног, Лицем у наличје, Сачулатац, Десет заповести… као и филмова: Нема малих богова, Срећа у торби, На место, грађанине Покорни!, Бог је умро узалуд, Невидљив човек… На телевизији, чији је оснивач, 1976. завршио је радни век због политичког и програмског неслагања. Ни једна његова серија није сачувана у целини.

Написао је књигу хумористичких сећања "Склеротични мемоари", романе "Овца на булевару Октобарске револуције" и "Будале једу маглу". Његови интервјуи, политичка реаговања и остали текстови сакупљени су и штампани у књизи "Човек правих леђа у земљи грбавих".

Своју литерарну заоставштину оставио је као легат Националној библиотеци Републике Црне Горе Ђурђе Црнојевић на Цетињу. Посебна вредност легата су сценарија за снимљене и неснимљене филмове и ТВ серије, као и необјављени књижевни радови Лоле Ђукића. Поводом 100. годишњице од рођења 3. априла у продаји ће се наћи обновљено издање "Склеротичних мемоара".

Радивоје Лола Ђукић, Кад сам био мали - У овој емисији редитељ Лола Ђукић, тада у својим педесетим годинама, говори о свом детињству и дечаштву за серију намењену деци Кад сам био мали. И сам се чуди како се сећа неких детаља из најранијег детињства које је провео у Смедереву, куће, дворишта, баштенских украса, свог пса, као и за њега битног сећања из Шапца у коме су врло кратко живели, чувеног сладоледа сеченог рецкавим ножем из посластичарнице код тета Мице Мањарић. Прича дечјем гледалишту свој сан, о једном чаробном појасу, који је годинама сањао. На крају се сећа једног догађаја из првог разреда основне, који је доживео врло трауматично, свој "први апс" тј. казну у школи.

– Учесник: Радивоје Лола Ђукић

– Сниматељ Вуко Карановић, монтажер Милада Леви, реализатор Гордана Ђелајлија, уредник Александар Антић

– Премијерно емитовано 22.01.1967, Редакција дечјег програмак, уредник Душан Радовић; репризано у "Трезору" 27.12.2002, 28.05.2003, 07.09.2011. и 05.04.2021.

Патетична симфонија, Црни снег, 7. епизода - ТВ серија Црни снег, снимљена je и емитована током 1996. године а коју је Радивоје Лола Ђукић потписао и као сценариста и редитељ. Серија је имала десет епизода од којих је сачувано њих пет. Ово је прва и једина серија Лоле Ђукића која није искључиво хумористичко-сатирична. Двадесет људи из једног аутобуса, завејаног у планини, склања се у некакав полуразрушени замак. Ту остају затрпани десет дана. Сваки дан је друга прича и нова емисија. У овој серији направљен је необичан драматуршки експеримент: свака емисија припада другом драмском жанру, од комедије ситуације до трагедије.

"У време када телевизијска активност Лоле Ђукића за коју недељу долази до једног доиста несвакидашњег датума (до стоте емисије самостално писане и режиране) није толико изненађујуће што се Ђукић лишава својих доскорашњих хумористичких преокупација и што серијом под насловом Црни снег приступа подухвату до сада непредузиманом у телевизијским размерама уопште, код нас посебно. Највероватније је да се на тај корак корак Лола Ђукић одлучује пре свега мотивисан чињеницом да се његово досадашње искуство у различитим областима телевизијске изражајности треба и мора да послужи даљим трагањима за оним драматуршким обрасцима и варијантама које ни из далека нису искоршћене, а у већој или мањој мери погодују телевизијском изразу...

Свестан одговорности да тиме у потпуности мења стечене навике небројених гледалаца широм земље - који су раније штедро аплудирали његовом неуморном смехотворству - готово идентификујући се са најразноврснијим облицима популарне комике. У питању је дакле смелост једног прекаљеног телевизијског посленика и занесењака, коме ваља пожелети онолико истрајности и умешност, колико је неопходно за овако својеврсну и неуобичајену иницијативу. Дода ли се томе и складна уводна шансона у интерпретацији Ардсена Дедића, сигуран и разговетан редитељски поступак Лоле Ђукића и коректна игра великог ансамбла у коме има и снажних глумачких индивидуалности - за почетак, сасвим довољно." (Ђорђе Ђурђевић, Борба, 28. фебруара 1966.)

– Улоге: Вера Илић-Ђукић, Михајло Викторовић, Предраг Тасовац, Бранислава Зорић, Петар Банићевић, Марија Цробори, Миливоје Томић, Олга Ивановић, Миодраг Поповић-Деба, Миодраг Петровић Чкаља, Даница Поморишац, Драгутин Добричанин, Павле Минчић, Жика Миленковић, Марија Милутиновић, Ђокица Милаковић, Бата Паскаљевић, Жарко Митровић, Љубиша Бачић, Богић Бошковић, Стево Жигон, пева Арсен Дедић

ТВ реализација: слика Момчило Лазаревић, светло Јован Нецић, тон мајстор Милош Љуцовић, микроман Милорад Мартиновић, видео миксер Драган Самац, техничко вођство инж. Миливој Шарчевић, продуцент Предраг Којдић, музички сарадник Илди Ивањи, костимограф Владанка Ђорђевић, сценограф арх. Драгољуб Лазаревић, филмски сниматељ Никола Ђоновић, камере Војислав Лукић, Душан Стефановић, Милоје Лазић; секретар режије Нада Петернек, асистент режије Милица Јоцић, помоћник редитеља Арса Милошевић, сценариста и редитељ Радивоје Лола Ђукић

– Премијерно емитовано 07.05.1966, Редакција хумористичког програма, уредник Миодраг Маринковић

Уреднице: Милена Јекић Шотра, Маријана Цветковић, Бојана Андрић

 

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво