Читај ми!

Право на сутра: Опстанак Мердара

Мердаре је старо српско село недалеко од Подујева, које је 1999. године страдало у НАТО бомбардовању. Тада је у породичној кући од бомби трагично изгубила живот беба Бојана и њен отац Божина Томовић, и други мештани. После бомбардовања држава је у овом селу обновила 26 породичних кућа.

У Мердару је после бомбардовања, када су дошле међународне снаге на Косово и Метохију, постављен административни прелаз. Од тада су расељени Срби из Подујева, Мердара и околних села упућени на суседну општину Куршумлију, која је удаљена тридесет километара.

Иако кроз Мердаре пролази магистрални пут Ниш-Приштина-Скопље, мештани имају озбиљне потешкоће које директно утичу на њихов опстанак у селу. Највећи проблем је аутобуски превоз. Имају само једну линију, остале линије Ниш-експреса су укинуте, па је доведен у питање опстанак становништва. Због немогућности да ђаци путују до школе, многе породице су се иселиле из Мердара. Они који су радили у Куршумлији, због превоза који је укинут више не могу да одлазе на посао и да остварују елементарне приходе за живот.

У последњих неколико година све је мање становника, а они који су остали једва преживљавају.

Овде се годинама ништа не обнавља и не улаже, зато и не чуди ситуација, каже Андрија Лукић који живи са мајком од њене пензије. Из Подујева су избегли у кућу која је припадала његовој баки. Андрија се борио на Паштрику, и сада нема основна средства за живот, без посла је и без могућности да га ускоро нађе.

Мара Брковић живи сама, болесна је, а за сваки одлазак код лекара мора да користи такси превоз, који некада није у могућности да плати.

Пре Мердара, породица Брковић је живела у суседној Доњој Дубници код Подујева. Због безбедности још шездесетих година су прешли у суседно чисто српско село Мердаре, које се сада осипа и гаси.

Још има начина да се ситуација поправи, кажу мештани, ако се најпре обнове путеви и врате неопходне аутобуске линије. Али, то није у њиховој моћи.

Колико је аутобуски превоз важан овде се најбоље види, јер од када су укинуте аутобуске линије, почело је исељавање. Превозници кажу да им се не исплати да раде на тој линији јер је у питању мањи број мештана. А колико може да кошта државу напуштање такве стратешки важне средине, о томе нико не говори.

У Куршумлији је наставила да ради Основна школа "Братство и јединство - Коста Војиновић", из Подујева. Ђака има а запослени се годинама боре да одрже рад школе. Многи од њих живе у удаљеним брдско-планинским селима, па им долазак у школу није лак, каже Милета Вељовић.

Тај крај је познат по Пролом Бањи и Луковској Бањи, а почиње да ради и обновљена Куршумлијска бања, али ту мештани Мердара и других села не могу да раде јер немају превоз. Пре четрдесетак година започет је пројекат изградње велике бране, али никада није завршен. Потенцијали постоје, али је потребна већа иницијатива за развој и улагање у инфраструктуру која је у многим местима запостављена, каже Миле Копривица из Куршумлије. Обновом и развојем мањих места би се растеретила престоница, у коју сви одлазе због боље перспективе.

Становништво се нада да ће њихове проблеме препознати државни врх Србије, и да ће држава наћи начина да им помогне како би опстали у Мердару, Матарови, Боровцу, Преветици и другим селима код Куршумлије.

Аутор емисије: Светлана Вукмировић
Сниматељ: Горан Копривица 
Тонски сниматељ: Мирослав Радишић
Расвета и возач: Далибор Милутиновић
Монтажа: Весна Грба
Реализација: Зоран Добрић 

 

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво