Култура гомиле

Године 1951. Хана Арент написала је обимну студију "Извори тоталитаризма" а у Америци се појавила књига социолога Дејвида Рисмана "Усамљена гомила - студија о промени америчког карактера".

У оба случаја, реч је о анализи друштвених процеса и утицају који контекст има на појединца и колектив коме појединац припада. Под условом да постоји чврст класни, национални или културни оквир као ослонац. Када се он дестабилизује, настаје промена која појединца "ослобађа" истовремено га подређујући друштву контроле и надзора.

Савремени контекст масовних медија, дигитализације те непрекидне фрагментације стварности и мишљења о њој, утиче на превредновање не само идеје и праксе колектива већ и идеје појединца и слободе која му припада као и односа појединца и колектива.

Ново издање Часа анатомије анализира "промену карактера" човека данашњице и околности које су утицале на то. Да ли још увек можемо говорити о тројству високе, популарне и масовне културе, деловању у култури и друштву као изразу свесног опредељења за неки чин а против другог, постоји ли симбиоза индивидуалног и општег или смо достигли највиши степен фрагментације и индивидуализације да можемо говорити само о гомили без јасног правца кретања и култури гомиле која у таквој реалности настаје.

Гости Часа анатомије: социолог Душан Ристић и теоретичар уметности Милош Ћипранић

Ауторка и уредница емисије: Марија Ненезић
Режија: Маја Мандић