Право на сутра: Биће боље

У овој епизоди серијала „Право на сутра" припремили смо три приче, о три породице које се надају тој будућности у којој би ваљало и требало да буде боље.

Породица Зорана Ђорђевића из Грачанице, зиму и први снег сачекала је у помоћној просторији, летњој кухињи, попуцалих зидова, са кровом који прокишњава, без купатила...

Посетили смо и Стојковиће, из Косовског Поморавља, из Партеша. Њихови синови су ученици овдашње музичке школе, о чему сведоче признања на зидовима учионица, али и дома у ком са родитељима и сестром живе.

За напредак у даљем музичком усавршавању неопходни су адекватни инструменти, одговарајућег габарита и перформанси. За ову вредну породицу, скромних прихода, куповина скупих хармоника је немогућа мисија, па су се у решавање овог задатка укључили многи људи великог срца и добре воље.

Трећа прича нас поново води у околину Грачанице.

Гледао је убицама у очи, тешко рањен остављен на улици да искрвари, брзом лекарском интервенцијом спасен му је живот... Покушај убиства Јовице Ивића из Чаглавице био је увод у тродневни мартовски погром српског становништва, те давне 2004. године.

Јовица није корисник било какве помоћи, држави се обратио тек када након више година супруга и он нису успели да природним путем прошире породицу. За сада имају једну ћерку, а за вантелесну оплодњу немају средстава. Из старе неусловне куће у Чаглавици решио је да се пресели у оближње Бадовце, где би се њих троје осећали безбедније.

Јовица Ивић сада има само једну молбу, упућену онима који на немиле, трагичне догађаје спорадично подсећају - жив је и здрав, срећом није жртва мартовског погрома. Моли само да информација о његовој судбини буде прецизна. Тешко рањавање је преживео, са другим неправдама некако се бори.

Ауторка и уредница емисије: Татјана Манојловић
Редитељ: Бојан Воркапић
Сниматељ: Александар Агбаба
Монтажер: Горан Томић