уторак, 29. нов 2022, 15:23
Право на сутра: Нова Стража
Село Стража код Гњилана једно је од старијих српских места на Косову и Метохији. У том селу је у доба Немањића била стража која је контролисала улаз у средњовековни град Ново Брдо. И данас стражаре друге генерације Срба стрепећи од Албанских напада у окружењу.
У таквом амбијенту атлетичар Иван Цветковић успео је да превазиђе препреке и оствари свој сан.
Прошле године је освојио златну медаљу у Пољској, у трци на 400 метара за параолимпијце. Европско злато Иван Цветковић донео је Србији а његов успех покренуо је велику љубав малишана према атлетици. У његовом атлетском клубу који постоји само годину дана, малишани нижу победе. Освојили су бројне кросеве у земљи. Поносни су на медаље и признања које су освојили тренирајући у најскромнијим условима.
Осим оптималне висине у ваздуху, у Стражи не постоје никакви услови за атлетику. Уз огроман труд и велику вољу за њих не постоје препреке. На малом игралишту Основне школе "Бора Станковић" одвијају се тренинзи и дружења. Школа има двадесет ђака. Због немогућности да пронађу посао, много младих породица је отишло из села. Симбол тог старог села је црква из 14. века. Посвећена је Светој Петки, а њено двориште краси стари раскошни храст. Све је драгоцено и старо, од фресака и икона, камена, до црквеног кључа који постоји двеста година.
Стража се простире на великој површину, а велика су и и вредна домаћинства. Највеће припада породици Симијоновић. Поседују три куће за тројицу синова и једанаест хектара земље. Живе од пољопривреде. Благоје и Славица Симијоновоћ недељно произведу по осамдесет килограма сира, који откупљују маркети у Грачаници. Задовољни су приходом. Истичу да су се после пет година живота у Београду вратили на своје имање у које са синовима непрекидно улажу.
Поносни су јер су са унуцима, и на својој земљи, где су, и поред свих тешкоћа на Косову и Метохији, своји на своме.
Ауторка емисије: Светлана Вукмировић
Сниматељ: Горан Копривица
Томски сниматељ: Мирослав Радишић
Расвета и возач: Далибор Милутиновић
Монтажа: Милан Крстески
Реализација: Весна Тадић
Коментари