Приватно (ни)је јавно

Израз "нова нормалност" током пандемије вируса корона постао је готово део свакодневице и изазвао последичну реакцију која, нормално, пропитује и ту новонасталу синтагму и околност која је њу произвела.

Чињеница је, међутим, да савремено доба многим традиционалним категоријама приписује атрибут новине а однос приватног и јавног уписује се великим словима у тај регистар. Ново издање емисије Час анатомије анализира због чега је то тако.

За људе у античкој Грчкој Агора је симболизовала јавни живот. Да ли је Диогенова одлука да своје буре премести на Агору и тако укине строгу демаркациону линију између личног, приватног и јавног претеча савремене флуидне границе између јавног и приватног? Јер, продор масовних медија, нових комуникационих технологија, потреба да се лични садржаји излију у јавну простор, лично у ономе што је донедавно сматрано јавном сфером, приватном дају значај јавног и јавно премештају у сферу приватног. Шта се у том процесу укида, јавно или приватно и можемо ли данас говорити о развоју нове друштвености, нових друштвених односа и новом заједништву?

У емисији о томе разговарају стручни консултант за односе с јавношћу Маја Вукадиновић и филозоф Игор Цвејић

Ауторка и уредница емисије: Марија Ненезић
Ауторка прилога: Јована Јанковић
Режија: Маја Мандић