Од кича до кемпа - некад и сад

Током новог издања "Часа анатомије" нећемо расправљати о укусима али хоћему о кичу и кемпу.

Појавама за које не постоји фиксна и јединствена дефиниција а које су дуговечне, свеприсутне у приватној и јавној сфери. Због чега је то тако, зашто не волимо кич а волимо кемп или је понекад обрнуто...

Док се кич перципира као нижи облик естетског, безвредан у својој претенциозности, кемп се успиње до феномена ангажованог стила, начина извођења културе, са субверзивним ефектом у домену субкултурног и мањинског које тежи позиционираности у уметничкој сфери.

Да ли су кич и кемп у супротности или су комплементарни феномени, постају ли видљивији са пробојем масовне културе и нових комуникационих технологија, какав је њихов значај за савремену уметност и друштво који, чини се, опстају на праксама прожимања жанрова, ери постистине и флуидним концептима?

Има ли у савременом добу места за "шокантни ексцес" како је Сузан Зонтаг писала и разумевала кемп или је актуелност одавно један шокантни ексцес, кемп у свом захукталом облику?

О кичу и кемпу у уметности и мишљењу разговарају редитељка Маја Узелац и историчарка уметности Марина Мартић

Ауторка и уредница емисије: Марија Ненезић
Ауторка прилога: Јована Јанковић
Режија: Маја Мандић