Право на сутра: Цена ОВК-а епопеје

Копање ровова, организовани напади, прогони и убиства становника на Космету почели су 1997. године. Од тада невоље не престају. Све што је урађено људима на Косову и Метохији није могло бити горе, каже Мухарем Ибрај из Ђаковице, који је морао да је напусти 14. јуна 1999. године.

Због одлуке да поштује државу у којој живи и настави да ради у државној служби, платио је високу цену, али је остао доследан и после две деценије. Све је почело 1997. године, када су припадници албанске наоружане формације такозване УЧК-а почели да киднапују и убијају Србе, али и Албанце који нису били лојални. Током 1998. године добио је писмо у којем му припадници ОВК-а траже да напусти посао командира станице полиције у Ђаковици, и да им се придружи. Одбио је, а казна припадника ОВК-а је била сурова - убили су му деветнаестогодишњег сина, три брата и два братанца.

После Кумановског споразума, за породицу Ибрај није било опстанка на Косову и Метохији. Сви су били на списку за ликвидацију. Зато су избегли. Има их свуда, од Ниша до Аустралије, али више никог у Ђаковици.

Мухарем Ибрај је помогао многим људима, знају то они што га познају иако се у косовској јавности о њему говоре све најгоре. Сазнање да је поступио исправно јаче је, каже, од свих клевета које га прате. Каже да је почело да излази на видело све оно што се већ две деценије дешава на Косову: неморал, криминал и убиства.

У стану у Ораховцу са двоје деце, Јагоду Уламовић тукли су и држали закључану припадници ОВК-а. Истовремено су јој киднаповали родитеље Живка и Десанку Петковић, који никада нису пронађени. Са породицом живи као подстанар у Нишу.

Свака породица је изгубила имовину, а многе и чланове своје породице. Радмили Амиџић су убили девера на кућном прагу у Обилићу, па су каже Косово и Метохију напустили у црнини са четворо сирочади. У Нишу су морали да подигну кредит да би сместили породицу која живи у недовршрној кући.

У згради у Нишу смештено је 15 породица избеглих са Косова и Метохије са бар једним чланом са посебним потребама. Ту је привремени смештај добила и Љубица Шиманди из Пећи, чији је брат Драган Дашић убијен у 34. години. Са сином се бори за породичну троспратну кућу у Пећи, али безуспешно. Кажу да су им све покрали, мерцедесов ауто-сервис који је био у њиховом власништву.

Ниш је место где је више од 20.000 расељених пронашло уточиште каже Миљан Ћирковић из управе града Ниша. У том граду се преплићу многи догађаји. За Ниш су већ годинама заинтересовани утицајни албански кругови, а њихова тежња за куповином станова порасла је у последњих неколико година. О томе да Албанци све више купују некретнине у Нишу ретко се јавно говори.

Уредник и аутор емисије Светлана Вукмировић

Сниматељ Горан Копривица

Томски сниматељ Мирослав Радишић

Расвета и возач Далибор Милутиновић

Монтажа Весна Грба, Горан Томић