Барбарогеније - мит или стварност

Ко је племенити дивљак а ко прорачунат просветитељ и постоји ли име за тачку пресека генија варварства и генија цивилизованог напретка?

Када је крајем 18. века Наполеон кренуо у поход на Египат, био је то истовремено и почетак модерног оријентализма. Тачније, његова потреба да са собом поведе стручњаке који би изучили и упознали непознатог Другог, значила је и почетак формирања знања о егзотичном, оном неевропском и помало дивљем, такође, био је то и начин да се управо уз помоћ тог знања овлада Другим.

Опозит цивилизација/нецивилизација, питомо/дивље има свој пандан у односу свесно/несвесно те није чудно да су управо уметници авангарде волели идеју о барбарогенију, децивилизатору, племенитом дивљаку који опонира цивилизацији на издисају истовремено је оплемењујући виталистичким нагоном.

Ново издање Часа анатомије бави се феноменом барбарогенија. Балкан, као физички али и симболички простор "између светова, Истока и Запада, често је, као и идеја Оријента, био место укрштаја цивилизација, борбе за превласт, "тамни вилајет", место сусрета дивљег нагонског импулса и уређеног рационалног пројекта.

Да ли се у модерној епохи, глобалном светском поретку потрошила идеја о барбарогенију, шта је у тој идеји позитивно а какве су њене негативне импликације? Може ли цивилизацијски прогрес бити то без мита о барбарогенију?

О барбарогенију некад и сад у емисији Час анатомије разговарају писац Слободан Владушић и филозог Бранко Ромчевић

Ауторка емисије: Марија Ненезић
Режија Маја Мандић