Између ескапизма и егоизма

"Када би спољни свет нестао, један део нас био би способан поново да га састави... јер све што постоји у природи, претходно је саздано у нама..." писао је Хесе.

Ова похвала субјективном и унутарњем, индивидуалном свемиру, дуго је важила и још увек важи за бастион креативности и унутарње слободе. Насупрот томе, спољашњи свет је у уметности и филозофији често метафорички називан тамницом живота.

Модернизам је индивидуалност и индивидуалну слободу претпостављао догми и колективном а историја уметности нека своја најважнија дела изградила је на мотиву сувишног човека и аутсајдера који из маргине покреће бунт.

Ново издање емисије Час анатомије анализира природу савременог индивидуализам, непрекидну потребу за самоспознајом, индивидуалним развојем, често и потребу за изласком из фокуса и за "обрадом" само и искључиво, "властитог врта". Да ли је то израз бекства из тамнице живота или увод у неки нови егоизам који ће од овог света направити најгори од свих могућих светова.

О томе ће у емисиј разговарати филмски критичар Иван Велисављевић, теолог Растко Јовић а разговору ће се придружити и Ивана Марисављевић Дашић, секретар Црвеног крста Београд и извршни директор организације АДРА (Адвентистички развојни и хуманитарни рад).

Ауторка и уредница емисије: Марија Ненезић
Ауторка прилога: Јована Јанковић
Режија: Маја Мандић