Пронађено у преводу

Свет је у пометњи, са или без вавилонског неспоразума. Али постоји једна специјална категорија људи којој хуманистика дугује опстанак - преводиоци.

Сваки гест има своје значење, свако значење подлеже интерпретацији, свака интерпретација је превод. Преводимо свакодневно гестове, мисли, осећања. Свакодневно "преводилаштво" је мера споразумевања међу људима, промоћурнији би рекли да је оно најчешће мера неспоразума. Примени ли се такав метод размишљања на категорију књижевног превода, отвара се комплексно поље значења и интерпретације. Сигурно да би годишња књижевна продукција била много сиромашнија без преводне књижевности но критичари стања на тржишту књиге неретко кажу да би, можда, била и много боља без преводне литературе. Ново издање емисије Час анатомије посвећујемо књижевном преводу, његовом значају за културу књижевног стварања и променама схватања улоге преводиоца у једној културној заједници. Такође, проблеми превођења, често су и проблеми са којима се суочава културна политика једне земље, процеси промене перцепције улоге преводиоца данас указују и на процесе измене схватања креативног стварања.

О превођењу, језику, култури превођења и култури прихватања значаја превода у емисиј говоре: Дринка Гојковић, Јелена Костић Томовић, Милица Маркић, Мухарем Баздуљ и постдипломци Филолошког факултета у Београду Ксенија Јањић, Софија Миладиновић и Никола Шкрпан.

Уредница: Марија Ненезић
Режија: Маја Мандић