Културни центар

У фокусу овонедељне емисије је дигитализација Мирослављевог јеванђеља, најстаријег српског ћириличног рукописа из 12. века. Унеско га је 2005. године уврстио у своју библиотеку "Памћење света" чиме је постао део 120 највреднијих добара које је створила људска цивилизација.

О томе докле се стигло са пројектом који се реализује на основу споразума потписаним ове године између Министарства културе и инфомисања, Српске академије наука и уметности, Народног музеја и Народне библиотеке Србије, говоре: Бојана Борић Брешковић, директорка Народног музеја у Београду и академик Александар Костић, управник Аудиовизуелног архива и Центра за дигитализацију САНУ. Аутор прилога је Јована Јанковић.

У Галерији Матице српске у Новом Саду отворена је изложба под називом Живот-Сан-Смрт. Европски оквири српског симболизма. Тим поводом гост Културног центра је др Игор Борозан, историчар уметности, професор историје уметности на Филозофском факултету у Београду, један до аутора изложбе и каталога.

Од првог селфија 1839. који је начинио хемичар Роберт Корнелијус из Филаделфије преко селфоманије која је завладала планетом, стигли смо до различитих жанрова овог популарног аутопортретисања једним кликом. Тим феноменом бавила се Јасмина Мијић.

На 17. филмском фестивалу Слободна зона од 4. до 9. новембра у десет биоскопа у Београду, Новом Саду и Нишу приказана су 62 играна и документарна целовечерња, и више од 20 краткометражних филмова, уз две домаће премијере. Овај догађај је у фокусу нашег филмског критичара Ивана Велисављевића.

Прошле недеље је у Југословенском драмском позоришту премијерно изведена велика интернационална копродукција "Те ноћи сам је видео", резултат заједничког рада Словеначког народног позоришта из Марибора, Бургтеатра из Беча, Цанкарјевог дома из Љубљане и Југословенског драмског позоришта. О томе у прилогу др Ане Тасић, позоришне критичарке.

О аутобиографском делу сценаристе, редитеља и глумца Вудија Алена, под називом "Апропо ничега" које је недавно преведено и објављено код нас, говори Сања Милић, књижевни критичар.

Прошло је 100 година од рођења архитекте Бранка Пешића који је иза себе оставио велико и сложено градитељско дело. Палата Београд, чувена Београђанка само је једно од његових остварења. На дело овог ствараоца подсетиће нас Јасмина Мијић.

Пред читаоцима је нови роман нобеловца Казуа Ишигура, под насловом "Клара и Сунце". О најупечатљивијим аспектима Ишигурове слојевите приче, исприповедане из необичног угла, говори др Владимир Вукомановић Растегорац, књижевни критичар.

Београдске музичке свечаности ове године одржавају се педесет трећи пут. Од почетка фестивала имали смо прилику да чујемо неколико изузетних концерата. Бемус из угла др Срђана Тепарића, музичког теоретичара и критичара.

Уредник емисије Лидија Божић
Монтажер Никола Манић
Редитељ Иван Буквић