Читај ми!

Трезор

Емисија о потрази за архивским снимком ретке морске медведице

Лекција из екологије - Писао нам је 25. септембра 2017, редитељ Душан Варда: "Када сам пре 25 година радио документарну серију Подводни свет Црне Горе (копродуцент РТС, 1994), прегледао сам и архив РТС-а и нашао аматерски документарни снимак умонтиран у једну епизоду серије Тајне Јадрана о морској медведици (медитеранска фока)... Двадесетак година касније, ја сам неким научницима који се баве том тематиком причао о том снимку... Испоставило се да је он са научне стране посебно значајан, јер је то заправо једини доказ о "последњој морској медведици у Јадрану" - то је аматерски снимак (филм 8 мм црно-бели) вероватно неког туристе који је снимио како купачи држе и тапшу везану медведицу у плићаку Игала... Готово четврт века после тог инцидента, није документован ни један примерак ове врсте, све до пре десетак година када се једна поново појавила у Хрватској и тамо боравила до свог угинућа. Морска медведица је најугроженији сисар Медитерана и једна од 10 најугроженијих сисара на планети. Од када сам недавно упловио и у воде екологије, у међувремену сам и писао неке радове баш на ту тему, сада ме многи опседају баш у вези тог снимка и установљења тачног податка о години снимка... Ускоро ћу присуствовати једном међународном научном скупу, па би корисно било да имам тај податак о последњој морској медведици..." Примивши писмо, узели смо емисију Морска медведица из наше документације, проверили постоји ли секвенца снимљена у Игалу, позвали Душана Варду и снимили разговор о овом ретком научном аудио-визуелном документу и одмах одлучили да заслужује да буде премијерно приказан на Светски дан а/в баштине 2017, а и потпуно одговара тадашњем Унесковом слогану: пронађи, сачувај и покажи свима!

- Учесници: редитељ и еколог Душан Варда, уреднице Милена Јекић Шотра и Бојана Андрић
- Уредник истраживач Маријана Чутурило, сниматељ Бранко Пелиновић, асистент Иван Васиљевић, сниматељ звука Драган Ушендић, микроман Раде Вучковић, расветљивач Владимир Васиљевић, организатор Гордана Грдановић, графичка обрада Милена Марковић, монтажер Лјубомир Плављанић, аутор Бојана Андрић
- Снимано 28.09.2017, премијерно емитовано у "Трезору" 27.10.2017; Редакција за историографију

Морска медвједица, Тајне Јадрана, 2. епизода - серије од двадесетак епизода рађена је од 1972. до 1975. као копродукција Телевизије Загреб и Телевизије Београд и у сарадњи са Југословенском ратном морнарицом. О средоземној медведици и досадашњим истраживањима говори др инж. Динко Моровић, затим се говори о неуспелом трагању са ретким морским сисаром у близини Дубровника, следе снимци трагања и снимања под морем око острва Вис, Бишево, Јабука... на крају ту је и архивски снимак од 6. маја 1969. ухваћене медведице у Игалу, коју су туристичке атракције ради рибари вукли везану по плажи, па је тако и угинула.

- Уредник Миладин Тешић, сценариста Петар Ђурић, главни сниматељ Марио Салето, асистент Миљенко Боланча, подводни сниматељи Томислав Бутковић, Мате Колар, Марио Бакота; асистенти Јошко Педрини, Винко Брешан; сниматељ звука Иво Штифанић; расветљивачи Владо Чех, Иван Перић; стручни сарадници Душан Данчуо, др Страцимир Гошовић, др Хасан Ковачевић, Никола Палић; технички сарадник за подводна питања Милутин Новаковић, техничке услуге Подводно-истраживачки клуб "Морнар" Сплит, стихове читао Мише Мартиновић, организатор Слободан Ђорић, музички сарадник Владимир Радуловић, монтажер Мирјана Прица, редитељ Арсеније Јовановић
- Премијерно емитовано 10.06.1974; Документарно-фељтонистичка редакција, Телевизија Београд и Телевизија Загреб; репризирано у "Трезору" 27.10.1974

Петак, 05.03.2021. на РТС СВЕТ у 0.25

Последња епизода Четвртог циклуса серије "Време телевизије"

Овом епизодом завршава се четврти циклус серије Време телевизије, који је обухватио период од 1981. до 1986. године. Наредни, пети циклус, односи се на време од 1987. године закључно са 1991, последњом годином постојања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Радио-Телевизије Београд.

Музички програм, Време телевизије, 50. епизода - Између 1981. и 1986. године Музички програм се углавном заснива на уметничкој музици; музичке емисије претежно забавног карактера тада се прикључују Забавно-рекреативном програму. Музички програм у том времену подстиче стварање нових музичких вредности и дела примерених телевизијском медију, прати музички живот код нас и у свету и презентује уметничку музику. У програму налази место и духовна музика наших композитора, о чијем се емитовању раније није могло ни помишљати (Мокрањчева Литургија, Христићево Опело), и у програм су уврштена и дела са темом из националне историје и народне поезије (балет Зорана Ерића Бановић Страхиња, кантата Душана Радића Ћеле кула, кантата Ингеборга Бугариновића 1804). Наставља се емитовање серије Музички атеље, у којој се прати савремено музичко стваралаштво. Нова је серија Видео-тилт која садржаје уметничке музике настоји да на атрактивни начин приближи укусу и сензибилитету младих. Фолклором су инспирисане успеле емисије Родослов (прва награда на Међународном фестивалу "Златна харфа" у Ирској) и Варијације за Пепељугу. Музика светских класика такође је предмет телевизијске презентације у емисијама сопствене продукције. У том погледу значајне су телевизијска трансформација Бахове Кантате о кафи и Јаначекове Симфонијете.

- Учесници: уредник Гордана Ђурђевић; редитељи Славољуб Стефановић-Раваси, Тања Феро, Слободан Новаковић, Станко Црнобрња, Драгослав Лутовац; композитор Зоран Ерић; кореограф Лидија Пилипенко
- Сценариста др Мирослав Савићевић; уредници др Мирослав Савићевић и Весна Дошен; водитељ Мића Орловић; редитељ Никола Лоренцин
- Премијерно емитовано 09.08.2003, Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић; репризирано у "Трезору" 11.08.2003. и 26.11.2014

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом