Трезор

Старо Сајмиште - историја архитектонског комплекса Старо сајмиште насталог 1937. године као дело групе аутора. Замишљен као сајамски комплекс после бомбардовања 1941. године је претворен у логор Старо сајмиште-Земун. Педесетих година, ратом оштећени комплекс постаје уточиште значајних уметника у послератном периоду српске и југословенске ликовне сцене. Ево неколико цитата из излагања учесника емисије. Марта Вукотић Лазар: "У Занатском дому у Београду 1936. године изложени су првонаграђени, другонаграђени и уопште радови који су похваљени за израду Београдског сајмишта. Прву нагарду је добио Игњат Поповић, другу Милан Злоковић, а трећу студент из Берлина Милорад Пантовић, који ће иначе бити пројектант овог садашњег Београдског сајма. Међутим врло брзо се успоставило да постоје неке нејасноће у оквиру тог конкуса и онда је Друштво за приређивање сајма одлучило да направи сопствени биро, да у том бироу ангажује тадашње младе архитекте Миливоја Тричковића, Ђорђа Лукића, Рајка Татића. Они су за свој рад израде опште диспозиције павиљона, добили награду, односно орден..." Син арх. Рајка Татића, редитељ Дарко Татић: "Велика атракција била је Аеронаутичка изложба, на којој се са високог торња скакало с падобраном. Ја сам као дете то гледао и тиме био фасциниран, имао сам тада 5-6 година. Изложбе су се низале једна за другом и пролећне и јесење, излагачи су долазили са свих страна света, без обзира што се већ кувао рат. Али најстаршније је то, ако посматрате Аеронаутичку изложбу, сви су били у општем братском загрљају, будући непријетељи, једни другоме хвалили своја достигнућа како ће да убијају.." Милан Кољанин:"Ратна историја Београдског сајма трагичног априла 1941. године када је страдао у бомбардовању Београда, на један специфичан начин. Југословенска војска је минирала и дигла у ваздух мост Краља Александра који је у близини простора Београдског сајма, тако да је та снажна детонација донекла и оштетила павиљоне београдског сајма, који је неколико месеци нису имали никакву функцију све до краја октобра 1941. године. Тада је Немачка команда у окупираној Србији одлучила, да простор Београдског сајма употреби за централни немачки логор на територији окупиране Србије. Почевши од 8. децембра 1941. године почело је интернирање свих Јевреја жене и деце и стараца из Београда, затим и из свих других крајева Србије, интернирано око 6.400 Јевреја. Ту су интерниране и породица Рома који су такође стрељани током јесени 1941, њих око 600..."

- Учесници: историчар уметности Марта Вукотић Лазар, редитељ проф. Дарко Татић, историчар мр. Милан Кољанин

- Сниматељ Вељко Јевтовић, сниматељ звука Милан Ђорђевић, графичка обрада Валентина Даниловић, Снежана Врањковић, монтажер Ксенија Савићевић, аутор Маја Сковран
- Премијерно емитовано у "Трезору" 09.05.2006, репризирано 09.09.2010; Редакција за историографију        

Откривање споменика - Речима новинарке Соње Ђурић, почиње директан пренос 21. април 1995: "Драги гледаоци, наше камере се налазе на левој обали Саве, између два моста, Бранковог и железничког, на месту где се пре више од 50 година налазио концентрациони логор Сајмиште, а данас се уздиже споменик који је Београд подигао у знак пијетета према хиљадама невиних страдалника који су овде изгубили живот. Данас , поводом сећања на жртве геноцида и 50 година победе над фашизмом на овом месту одржаће се свечаност. Председник Савезне републике Југославије Зоран Лилић откриће споменик и положити венац. Венце ће положити и делегације Србије, војске Југославије, града Београда, Секције Логора сајмиште, СУБНОР-а Југославије, Србије и Београда, резервне старешине, делегације Јеврејске општине и многи други... Због ограниченог термина "Трезора", емитујемо само други део снимка директног преноса који се односи на музичко-сценски програм поред откривеног споменика, дело вајара Миодрага Поповића. Програм почиње извођењем Вукдраговићеве кантате "Бесмртна младост", а затим читањем историјских докумената, немачких и домаћих полицијских извештаја, писама заточеника...

- Учесници: Петар Банићевић, Петар Краљ, Милан Михаиловић, Јасмина Ранковић Аврамовић; хорови Војске Југославије, "Браће Барух", солиста Миодраг Јовановић, баритон; Симфонијски оркестар, диригент Павле Медаковић

- Главни камерман Властимир Банковић; камермани Слободан Обрадовић, Милан Павловић, Периша Ђинђић, Игор Милићевић, гл. камерман Властимир Банковић, асист. режије Радослав Херцег, секр. режије Ивана Цекић, пом редитеља Нада Чолић Илић, видео миксер Соња Ивезић, редитељ Слободан Радовић

- Директан пренос 21. април 1995, РТС-Телевизија Београд

Петак, 16.10.2020. на РТС СВЕТ у 0:10

Прилози о "Политикиним" карикатуристима и илустраторима из архиве Телевизије Србије

Уметници штампе, Људи Политике, четврти део - Захваљујући богатој архиви РТС-а аутори серије су успели да избором интервјуа, илуструју синтагму Људи Политике, како је написао Богуновић у синопсису за ову серију: "Тај модел самоузрокованог, аутентичног, пристојног и писменог новинара, патриоте и космополите, доводио је до новинског производа велике информативне разноврсности, истиносних вредности, аналитичког и полемичког богатства, критичке узаврелости, графичких вредности... Свест уредништва о друштвеној одговорности штампе, учинила је 'Политику' форумом политичких, културних и идеолошких суочавања у оквиру којих су до јавности допирале идеје просветитељства и демократије... ".
А најаву последње епизоде серије завршићемо овим цитатом: "Многи су у Београду сматрали уљудни господски тон тога листа као доказ неборбености његових уредника; њихову непристрасност, као доказ њиховог трговачког опортунизма; њихов широки национализам, као доказ њиховог неинтересовања за такозвана горућа питања; њихово неговање књижевне критике и књижевног подлистка, као високопарност и надрикњиштво; њихово избегавање погрда, као непознавање националних реткости и сликовитих места! Али је већина - увек наша мудра и поштена већина - брзо осетила шта је 'Политика' донела собом. Културни кругови брзо су осетили да ће тај нови лист успети да се наметне у таквој једној средини безнадежних грађана који су нападани од разбојника на перу и варошких хајдука. Родила се нада да ће да преиначи сама 'Политика' цео тон у нашем журнализму. Србин, који једини међу народима у свету има у свом језику реч уљудност, што значи више него учтивост и него отменост, осећао је колико та уљудност регулише живот једног друштва и омогућава постојање у заједници." (Јован Дучић, "Политика", 6 - 8. 1 . 1924)
У емисији су коришћени одломци из емисија Програмског архива Телевизије Београд: Радо се сећам (1997), Савременици (1978), Нешто сасвим лично (1983) и једног VXS снимка из продукције Телевизије "Политике".

- Учесници: карикатуриста Пјер Крижанић, илустратор Ђорђе Лобачев, карикатуриста Зуко Џумхур, карикатуриста Иво Кушанић, илустратор и уредник женске стране у листу "Политика" Нада Дорошки

- Премијерно емитовано 25.06.2020; Редакција за историографију