недеља, 24. феб 2019, 16:10
Заборављени војници 1914-1918
Славна Колубарска битка одиграла се крајем 1914. године. Српски војници тада су однели победу над надмоћнијом Аустроугарском војском.
У част изгинулим учесницима те битке током 1938. и 1941. године у Лазаревцу је изграђена Црква Светог Димитрија са Спомен костурницом у коју су положене кости више од 30.000 војника. По неким подацима, чак и више од 40.000. Поред српских сахрањени су и непријатељски Аустроугарски војници и то говори о величини српског народа који не жели да мрзи.
Почетак Другог светског рата и послератни комунистички период потиснули су у други план важност и околности које су пратиле Први светски рат.
О Великом рату и српским жртвама у њему није се много говорило зарад тадашњег политичког опредељења, и то мора да се промени, сматрају историчари.
Идеја је да се маузолејски простор адекватно реконструише. У Српској православној цркви кажу да је Пројекат урађен и да по добијању потребних дозвола предстоји обиман посао у који ће бити укључени многи стручњаци. За тај подухват обезбеђен је део новца, али да би се урадила комплетна реконструкција маузолеја, потребна су додатна финансијска средства.
За историчаре је та спомен-црква најзначајнија грађевина између два рата и споменик културе првог степена. Зато кажу да и наш однос према том светом месту мора да буде одговорнији. Предлажу да улице и друге институције у земљи добију имена погинулих јунака Колубарске битке и да њихова имена уђу у школске уџбенике.
Маузолеј у Лазаревцу требало би да се нађе и на туристичкој мапи Лазаревца и тако постане препознатљиво место и страним туристима који су чести гости Београда.
Поред аутора пројекта, др Душана Јововића, у емисији говоре историчари Ратко Вукелић, доц. др Тадија Стефановић, некадашњи председник Скупштине општине Лазаревац Милош Костић, старешина Храма Светог Димитрија Марко Митић и други.
Аутор емисије Светлана Вукмировић
сниматељ Александар Стипић
тонски сниматељи Мирослав Радишић, Миљан Грубановић
расвета Небојша Милосављевић
монтажа Милош Ачански
реализатор Биљана Ердељан
Коментари