Мира Адања Полак: Ексклузивно

За професора Кнежевића чула сам од деце, кажу "професор математике у шестој Београдској зове се "Јоца убица"". Али више сам о њему слушала од родитеља који су се жалили од немила до недрага да је строг и да је бескомпромисан у ставу да свако мора да зна математику и то уз обавезну напомену "ако има намеру да опстане"... једноставним рецима "мучи децу"...

За професора Кнежевића математика је наука коју свако мора да зна и бар да покуша да је разуме. Ако је и не разуме он неће штедети ни времена ни снаге да вам све по не знам који пут објасни. Обожава своје ученике а деца га воле и поштују јер је правичан.

Можда ће неко рећи да је он стара врста професора "стара школа", да су његове методе у време високих технологија можда застареле, али он до сада не мења свој став и учи децу тако да математику почињу да воле и разумеју.

Његови ђаци расути су по свету и као струцњаци су запослени по угледним научним институцијама Америке, Велике Британије, Португала, Шпаније, Швајцарске, Шведске, Норвешке, Хрватске, Израела, Италије, Немачке, као математичари, инжењери, роботичари,... Он их посећује, а они из далеког света сећају се свега што их је учио.

Ентузијазам овог професора привукао је моју пажњу и све моје поштовање за посвећеност, истрајност, поштење и због љубави према послу који ради и свести да све што зна несебично преноси на своје ученике који га у шали зову "Јоца убица", а он се смеје и никада им ништа не замера.