Читање позоришта: Непроменљива будућност

Једна од представа о којима ћемо разговарати у овој епизоди инспирисана је порукама о револуцији футуристе Владимира Мајаковског. Друга је инспирисана сновима Алберта Ајнштајна и његовом перцепцијом времена. Творац знамените теорије релтивитета је говорио да хоће да спозна време да би се приближио Богу. Мајаковски каже да револуција почиње онда када су забрањени слободна реч и слободна мисао, када уметници престану да буду кукавице и проговоре на сав глас. У свету непроменљиве будућности нико није одговоран, у таквом свету нема слободе - вели Ајнаштајн.

С обзиром на то да већина обичних смртника живи у свету механичког времена које, пак, све више личи на Ајнштајново кружно време у којем се све лепо и ружно бесконачно понавља, не преостаје нам ништа друго доли да читамо позориште неби ли разумели време и свет у којем живимо. У средишту наше пажње су представе Урнебесна трагедија (Атеље 212), Ајншајнови снови (Југословенско драмско позориште), Облак у Панталонама (Позориште Костолањи Дежо) и Зрењанин (Народно позориште Тоша Јовановић).

Како је Душан Ковачевић пре двадесет седам година антиципирао време и догађаје који нас, попут тешког бремена, још увек притискају? Да ли су у ово време неслободе и новог робовласништва могуће превратничке револуције и какви су револуционарни потенцијали радничке класе? Шта представља залепљеност у времену? Ово су неке од тема о којима ће, трагом позоришних представа, бити речи у новој епизоди серијала Читање позоришта.

Учествују: Драган Мићановић, Кокан Младеновић, Марко Манојловић и Игор Штикс.
Аутор и уредник: Слободан Савић