Час анатомије: Ћирилица и латиница

Када је Вук Караџић у прошлом веку коначно окончао реформу писма и српске ћирилице, био је то, за многе, револуционарни подухват. Од црквенословенског до српско-хрватског и коначно, српског, протицали су векови. Српски језик и правопис преживели су различите друштвене контексте, системе и уређења. Југословенска државна заједница познавала је равноправност ћирилићког и латиничког писма. Новосадски књижевни договор из 1954. то је потврдио.

Постјугословенско доба познаје више мањих држава и више језика а према Члану 10. Устава Републике Србије "у службеној употреби је српски језик и ћириличко писмо. Службена употреба других језика и писама уређује се законом на основу Устава".

Ново издања "Часа анатомије" посвећујемо управо проблему језика и писма, тачније, постављамо питање: има ли икаквих проблема? Шта значи иницијатива за очување српског писма и ћирилице, може ли се то очување и како, регулисати законом ако се Устав већ јасно одредио према употреби српског језика и ћирилице, како се језик мења и ко га мења, у чему је значај Вукове реформе, имамо ли културу која се дели на популистичку и елитистичку и да ли је југословенско културно и лингвистичко наслеђе заувек нестало...

О томе разговарају писац Светислав Басара, управник Универзитетске библиотеке Светозар Марковић, Александар Јерков и лингвиста Владо Ђукановић.

Уреднице емисије: Марија Ненезић и Јасмина Врбавац