петак, 19. мај 2017, 21:45

Час анатомије: Чувари светиње

Све време или цело време, поштовати или испоштовати, разноврсност или "свашта нешто"... Како се исправно каже, честа је недоумица људи који размишљају о језику. Шта је са осталима?

У новом издању Часа анатомије поново се расправља о језку, овога пута, у контексту настојања да се стандаризује српски језик. Честе су замерке да се о језику недовољно брине, да се не чита довољно а да објављене књиге, које и нађу пут до посвећеног читаоца, само доприносе сумњи у озбиљно бављење језиком. Са друге стране, неки лингвисти заступају мишљење да језик не може бити строго нормиран јер, као живи организам, развија се и непрекидно мења. Али, и лингвисти који заступају такво гледиште имају замерку на "опште стање у језику". Како разумети синтагму о "језику као светињи", потврђује ли језик само национални идентитет или идентификује много шири, цивилизацијски и хуманистички оквир као услов за опстанак човека и културе? Која је карика у том ланцу бриге за језик најслабија и зашто? Шта и како на српском језику данас пишемо, објављујемо и читамо, шта са српског и на српски преводимо и зашто? Како се споразумевамо?

Гости Часа анатомије су, писац Дарко Тушевљаковић, професорка Филолошке гимназије и лекторка Драгана Ћећез и преводилац Душко Паунковић.

Уреднице емисије, Марија Ненезић и Јасмина Врбавац
Редитељ, Филип Чоловић